Dodeljene nagrade Grada Beograda "Despot Stefan Lazarević"

BEOGRAD - Svečana dodela nagrada Grada Beograda "Despot Stefan Lazarević“ za 2022. uoči završetka manifestacije "Dani Beograda" održana je danas u Skupštini grada Bograda.

Nagrade su uručili gradonačelnik Beograda - Aleksandar Šapić i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.

Na svečanoj sednici Skupštine Beograda prethodne nedelje, 12. aprila, proglašeni su laureati nagrade Grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“ za 2022. godinu.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kratko se obratio prisutnima.

Šapić je poželeo puno sreće svim dobitnicima nagrada u daljem radu, stvaralaštvu, karijeri i odao počast i zahvalnost svemu što su učinili za naš glavni grad Beograd.

"Kao prvi među jednakima, mogu da obećam da ću se zaista truditi da u svakoj sferi vođenja ovog grada, negujemo, koliko je moguće, zdrave, normalne i ispravne odnose. Neću reći prave odnose, jer mi se nekako čini da nam vreme u kome živimo, stalno daje tu vrstu izazova, da u tome istrajemo. Hvala vam za sve. Nadamo se da ćemo i sledeće godine ovde da se okupimo i zahvalimo svima koji su bili najbolji među najboljima", zaključio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

Nagrada za književnost i prevodilaštvo dodeljena je piscu Goranu Petroviću, za njegov novi roman “Ikonostas - sveg poznatog sveta” (Laguna, 2022), koji je deo ciklusa "romana reke", i izašao je istovremeno sa drugom knjigom "Papir".

Predsednik komisije je bila Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, a članovi su bili književnici - Muharem Bazdulj, Ivana Dimić, Novica Antić i Vladimir Pištalo.

Komisija je zapisala da se proza Gorana Petrovića uvek zasniva na istančanom osećaju za meru i razliku, a da je on jedan od najznačajnijih srpskih savremenih pisaca, veliki stilista i poznavalac istorijskih prilika kroz vekove, te da i novi roman "Ikonostas" svedoči o značaju kulture sećanja, kao i njegovo umetnički impozantno remek delo "Opsada crkve Svetog Spasa" (1997).

Nagrada za pozorišno stvaralaštvo dodeljena je glumcu Milanu Mariću zbog izvanredne uloge u predstavi “Edip” prema drami starogrčkog pisca Sofokla, u režiji slovenačkog umetnika Vita Taufera, u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Predsednik Komisije je bio pizorišni reditelj Boris Liješević, a članovi - Radoslav Marjanović, Vladan Đurković i Marko Stojanović.

Oni su u pismenom obrazloženju naveli da je popularni glumac Milan Marić jedan od najtalentovanijih dramskih umetnika svoje generacije, te da je njegov dar već godinama prepoznat na scenama širom Srbije, tako da je ova nagrada samo potvrda njegovog izuzetnog kvaliteta.

"Marićeva interpretacija lika Edipa bila je izuzetno autentična i uverljiva, uspeo je da prenese kompleksnost i dubinu svog lika na način koji je ostavio publiku bez daha. Njegova gluma je bila ujedno suptilna i snažna emotivna i intenzivna, istovremeno veoma precizna i detaljna, a pored toga, Marić je uspeo da ostvari izuzetnu hemiju sa svim ostalim glumcima u predstavi", istakla je Komisija.

Nagrada "Despot Stefan Lazarević" za filmsko i radio-televizijsko stvaralaštvo je dodeljena scenaristi i reditelju Nenadu Pavloviću za njegov debitantski igrani film “Trag divljači” (2022), prema prozi njegovog oca Živojina Žike Pavlovića. Samu nagradu je primila njegova rođena sestra, glumica Milena Pavlović, koja i igra u tom ostvarenju.

U Komisiji su bili - reditelj i profesor na FDU Miloš Pavlović (predsednik), gradski sekretar za kulturu Beograda Nataša Mihailović Vacić, dramski pisac Igor Bojović, Milan Knežević i Nenad Popović.

Prema njihovoj oceni, reditelj Nenad Pavlović spretno vodi priču kroz triler istraživačkog novinarstva u filmu "Trag divljači" koji govori o komunističkoj prošlosti naše zemlje i zakulisnim radnjama tajnih skužbi.

"Koristeći savremeni filmski izraz, režiser je dočarao to teško i tragično vreme kroz mračnu porodičnu dramu. Vodeći kroz komplikovan narativ likove koje tumače bardovi srpskog glumišta (Predrag Miki Manojlović, Radivoje Raša Bukvić, Nada Šargin, Miloš Timotijević), Pavlović je pokazao izuzetan osećaj za emociju i motiv rastakanja i smrti. Film "Trag divljači" ostavio je traga u našoj novijoj kinematografiji", zaključila je Komisija.

Za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije nagrada je pripala scenografu Aleksandru Deniću za samostalnu autorsku izložbu "Dekada" koja je realizovana u prostoru istorijskog zdanja Bioskopa Balkan od 22. oktobra do 22. novembra 2022. Komisiju su činili - Goran Čpajak (predsednik), Jelena Medaković, Radoš Antonijević, Aleksandar Leka Mladenović i Vladislav Šćepanović.

Oni su zapisali u obrazloženju za nagradu da uspešna izložba Denića koju je videlo više od 2500 posetilaca, prikazuje deset godina rada na multimedijalnim projektima u Nemačkoj, od scenografija do monumentalnih kompozicija koje je ostvario sa nemačkim rediteljima u produkcijama pozorišta u Minhenu, Berlinu, Cirihu, ali i Parizu.

Laureat u oblasti muzike i muzičko-scenskog stvaralaštva jeste kompozitorka Irena Dragović za njeno autorsko i rediteljsko delo – kamernu operu "Deca" prema istoimenom romanu-poemi dramaturškinje Milene Marković, dobitnice NIN-ove nagrade (2022).

Stručna Komisija je radila u sledećem sastavu - violinista Jovan Kolundžija (predsednik), upravnik Kolarčeve zadužbine Aleksandar Peković, operska diva Jasmina Trumbetaš Petrović, Dragana Radaković i Milan Lazović.

Kamerna opera "Deca" predstavlja značajan iskorak za savremeni srpski muzički teatar, što je postao vrhunski umetnički događaj Narodnog pozorišta u 2022. godini, kako je zapisala Komisija, i dodala da "ovaj jedinstveni muzičko - scenski poduhvat zastupa najviše umetničke, estetske i profesionalne karakteristike, donosi nesvakidašnje obogaćenje operskog žanra koje za srpsku muzičku tradiciju znači mnogo".

Specijalno priznanje za izuzetan doprinos u realizaciji događaja od značaja za Grad dodeljeno je kustoskom timu Muzeja savremene umetnosti – Miroslavu Kariću, Aleksandri Mirčić i Žaklini Ratković, za Retrospektivnu izložbu "Nepouzdani pripovedač" Mrđana Bajića u produkciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Nagrada za stvaralaštvo mladih u oblasti umetnosti dodeljena je Olgi Janković i Damjanu Jovičinu, dok u oblasti nauke nije bilo kandidata, kao ni za oblast arhitekture i urbanizma, i nagrada za pronalazaštvo nije dodeljena.

U oblasti društvenih i humanističkih nauka laureat je akademik Dragan Simeunović, a u oblasti prirodnih i tehničkih nauka to su dr Katarina Gašić, dr Nevena Zlatković i dr Nemanja Kuzmanović.

Za izuzetno delo koje predstavlja doprinos razvoju medicine nagrada je dodeljena Radoju Čoloviću, a za rad ili rezultate izuzetne vrednosti pojedinca kojima je dao značajan doprinos razvoju i unapređenju medicine Lazaru Davidoviću.

Nagrada za poljoprivredu dodeljena je porodičnom gazdinstvu Marka Nikolića iz Velike Ivanče, opština Mladenovac, onda za novinarstvo Sanji Anđelković sa Studija B, za obrazovanje Draganu Simeunoviću, za sport Damiru Mikecu, a za zaštitu životne sredine Živojinu Petroviću.

Nagrada za herojsko delo pripala je Marku Dragićeviću, a za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju Beograda Urošu Dojčinoviću.

Nagrada grada Beograda „Svetislav Stojanović“ dodeljena je Danilu Dakiću, kao pojedincu i Vatrogasno-spasilačkom bataljonu „Voždovac“ u kategoriji nagrade za vatrogasnu jedinicu.

"Dani Beograda" se ove godine održani su pod sloganom "Beograd u srcu", gde je bilo realizovano različitih programa kulture i umetnosti, kao veliki koncert "Beograd svira" Stefana Milenkovića u Kolarčevoj zadužbini, izložba fotografija "Nasleđe na razglednicama Beograda" na Trgu republike, kao i mnoge kulturno, istorijske i turističke šetnje po Beogradu.

Praznik "Dani Beograda" ustanovljen je 2002. u spomen na dva značajna datuma, 16. april 878. godine, kada se u pisanim dokumentima prvi put pojavljuje slovensko ime Beograda, kao i dan predaje ključeva Grada knezu Mihailu Obrenoviću 19. aprila 1867. godine.