Izložba o umetniku Petru Zariću otvorena u Muzeju primenjene umetnosti

BEOGRAD - Izložba "Petar Zarić: Stručno crtanje i detaljisanje, Obrada drveta, Unutrašnja arhitektura u drvetu" otvorena je večeras u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu i trajaće do 1. septembra.

Izložba je realizovana povodom 120 godina od rođenja i 50 godina od smrti velikog umetnika, dizajnera, arhitekte Petra Zarića (1902-1972), pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, svečano je otvorio izložbu i istakao da mu u početku nije bilo jasno zašto je baš on odabran da zvanično bude govornik na ovako važnom događaju.

Kako je ocenio, činilo mu se da je za to zadužen resor Ministarstva kulture, premda je onda shvatio svoju povezanost sa ovim projektom.

Tokom rada na obnovi Centralne kule Starog sajmišta, Zavod za zaštitu spomenika je stupio u kontakt sa potomcima Petra Zarića, što je označilo početak rada na budućoj izložbi.

U bogatoj zaostavštini je sačuvan i album sa fotografijama koje je umetnik lično snimio pri uređenju enterijera Centralnog paviljona i Zadužbine Nikole Spasića, u kompleksu novoizgrađenog Beogradskog sajma 1937. godine, što ima veze sa ministarstvom Nikole Selakovića, kako je on sam ocenio.

"Velika je moja ljubav prema umetnosti, kulturi, posebno arhitekturi. Volim da radim u drvetu i želeo sam da postanem arhitekta. Ipak, život me je odveo na drugu stranu, ali nisam zato pozvan ovde. Svakako Staro sajmište nakon sedam i po decenija moramo da oživljavamo i poboljšavamo, čime se bavi i ministarstvo koje ja predstavljam", objasnio je Selaković.

Ministar je rekao da će se država potruditi da se pokloni više pažnje zanatlijama danas, i ne samo onih u "izumiranju" i zaboravu, već i onih u nastajanju, u razvitku.

Selaković se zapitao šta je danas zanat, veština u eri digitalnih medija, računara, društvenih mreža, veštačke inteligencije, robotike, da li je zanatlija uopšte potreban?

"Čitajući o Petru Zariću, gledajući njegove fotografije, jasno je da je to bio pravi gospodin, zanatlija, čije nas delo okružuje na izložbi, da vidimo šta je sve ostalo iza njega. On je imao to pravo majstorstvo i govorio je da svaki vrhunski majstor treba da prođe postepen put svog razvoja", naglasio je Selaković.

Zaključio je da će predložiti da se jedna ulica u rodnom Valjevu umetnika nazove po Petru Zariću.

Direktorka Muzeja primenjene umetnosti Biljana Jotić zahvalila se autorkama izložbe što su uspele da izvedu na videlo neka zaboravljena dela koja puno govore o Petru Zariću, te podsetila da je ova institucija - MPU matična na polju arhitekture.

Zavod za zaštitu spomenika kulture predstavlja do sada nepoznati stvaralački opus ovog autora: skice, projekte i fotografije radova, komade nameštaja i druge elemente enterijera.

Direktorka Zavoda Olivera Vučković je navela da će se publika najbolje kroz ovu izložbu i katalog upoznati i uveriti koliko je bio plodan autor Zarić i koliko je značajnih dela stvorio.

Izložba predstavlja svestranu ličnost Zarića - veštog crtača, maštovitog kreatora u drvetu, pronalazača i profesora na Akademiji primenjene umetnosti u Beogradu.

Glavni urbanista srpske prestonice Marko Stojčić je ocenio da je "Petar Zarić postavio kamen temeljac dizajna u Srbiji" i da zahvaljujući ovoj bogatoj izložbi, posetioci mogu donekle shvatiti kako je to biti dizajner enterijera u to doba.

Autori izložbe i kataloga su - Snežana Negovanović ispred Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Dobrila Ivanić Zdravković, unuka Petra Zarića.

Izložba koja zauzima kompletne prostorije prizemlja u Muzeju je podeljena u četiri posebne tematske celine ili poglavlja stvaralaštva Zarića: "Saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom: izrada ikonostasa i crkvenog nameštaja", "Stručno zanatsko crtanje", "Fotografije Beogradskog sajma (izgrađen 1937)" i "Izrada nameštaja", gde su izloženi originalni komadi nameštaja iz kreativnosti ovog umetnika.

Zarić je tokom karijere uređivao mnoge izložbene prostorije naših sajmova u zemlji i inostranstvu, kreirao i izrađivao nameštaj.

Evropska komisija je proglasila ovu godinu za Evropsku godinu veština (European Year of Skills) koja je zvanično počela 9. maja, stavljajući upravo veštine u centar interesovanja, i time ova izložba nudi niz ideja i rešenja razvoju zanatstva i veština za nove potrebe danas.

Glumac Aleksandar Dunić, član Pozorišta na Terazijama, čitao je u dva navrata biografiju i zanimljivosti iz života Petra Zarića, koji je završio nižu osnovnu školu, realnu gimnaziju i stolarski zanat u rodnom Valjevu.

Onda je u godinama između dva svetska rata nastavio usavršavanje na više stručnih škola u inostranstvu - Hajdelbergu i Nirnbergu (Nemačka), Hradec Kralovu (tadašnja Čehoslovačka).

U Beogradu, Zarić je napravio kuću i stolarsku radionicu u kojoj je stvarao celog radnog veka: Petar M. Zarić, mebl-arhitekta i umetnički stolar, Zvečanska 12.

U Školi za primenjenu umetnost, kasnije Akademija za primenjenu umetnost, Petar Zarić je počeo da radi 1947. na Katedri za arhitekturu i dizajn, kao predavač predmeta "Stručno crtanje i detaljisanje i Tehnologija drveta", do odlaska u penziju 1965. godine.