Violeta Kecman: Za zdravo društvo medijska pismenost predstavlja prioritet

BEOGRAD - Mediji danas predstavljaju jedan od najvećih centara moći, oni utiču na život ljudi, na formiranje mišljenja i na odluke koje svakodnevno donosimo, zato je medijska pismenost, čitanje između redova i tumačenje poruka, čak i na društvenim mrežama, od izuzetne važnosti za svako društvo, izjavila je danas profesorka srpskog jezika i književnosti Violeta Kecman.

Kecman, autorka knjige "Medijska pismenost i kritičko mišljenje", koja će sutra u 19 časova biti promovisana u galeriji ARTGET u Kulturnom centru Beograda, rekla je za K1 da je uvažavanje jezičke norme, nešto što je odavno postalo periferno pitanje i za gledaoce, i za medijske radnike.

"Knjiga koja nosi naziv govori o drugoj strani medija koja ne počiva na jezičkoj normi nego na savladavanju sposobnosti razumevanja medijskih sadržaja. Šta to zapravo znači? Mi živimo uronjeni u medije, u društvu koje je medijacentrično, primamo svakodnevno medijske sadržaje, ali ih i delimo i kreiramo", kazala je Kecman.

Istakla je da ljudi obično misle da je medijski sadržaj ono što emituju televizija, radio, ili novine.

"To su zapravo samo tradicionalni mediji. U savremenom društvu, medijski sadržaji su i sve ono što dobijamo preko interneta, što negde ima za cilj obraćanje široj publici, odnosno javnosti. U jednom takvom okruženju jako je važno znati zašto je neko poslao medijsku poruku, kome se obraća i ko je zapravo pošiljalac tog medijskog sadržaja, kako na tu poruku reagujem ja, a kako bi reagovao neko iz neke druge društvene grupe i koji se životni stil ili ideologija neguju tom medijskom porukom", navela je Kecman i dodala da je upravo u tome suština onoga što smatramo medijskom pismenošću.

Ocenila je da za zdravo društvo medijska pismenost predstavlja prioritet.

"Medijska pismenost je deo političke kulture jer se odnosi na obrazovne politike države koja strateški kroz rad medija i kroz uređenje obrazovnog sistema uređuje i tendencije i ciljeve šta hoće zapravo od svojih građana. U tom smislu, za zdravo društvo, medijska pismenost je prioritet, naročito u današnje vreme kad je oluja informacija svakodnevno prisutna kod svakog primaoca medijskih sadržaja", naglasila je Kecman.

Dodala je da je danas gotovo nemoguće zamisliti čoveka koji je izolovan od medijskih sadržaja.

"Mi svakodnevno primamo informacije, neke su komercijalne, neke su političke, neke su informativne. Jako je važno preuzeti ulogu savremenog detektiva i preispitivati se: Šta znači ta informacija i zašto je ona baš meni potrebna", rekla je Kecman.

Na pitanje šta je funkcionalna pismenost Kecman objašnjava da je to alfanumerička pismenost i da nažalost, veliki broj ljudi i dalje ne vlada dovoljno osnovnim elementima pismenosti.

"Međutim, ako hoćemo zdravo i bolje društvo, mi težimo tome da i ako je tih 50 odsto koji su funkcionalno pismeni, da se tih 50 odsto dalje razvija, a da ona polovina koja nije funkcionalno pismena, stekne neki minimum pismenosti. U idealnom društvu, težili bismo tome da se razvijamo u svakom polju, pre svega u razumevanju stvarnosti, u razumevanju nas, sopstvenog identiteta u ovakvom društvu. Zato je medijska pismenost važna", naglašava Kecman.

Dodaje da se njena knjiga vezuje za jedan osvešćeni globalni stav kada je obrazovanje u pitanju koje je još UNESCO prepoznao osamdesetih godina 20. veka, a na kojem se radi strateški u svim državama u kojima postoji razvijeni obrazovni sistem.

"Opasnost leži u medijima gde imate tzv. čuvare kapije, a to su urednici - koji utiču na sadržaj koji se plasira u javnost. Vi imate strategiju i dozvolu šta može da izađe u etar i koja je uređivačka politika", kazala je Kecman.

Navela je da je u medijskom okruženju kakvo je danas, ono koje obezbeđuju društvene mreže, svako ima mogućnost da objavi ono što želi i da je istovremeno i urednik i novinar i montažer.

"I dobijate mnoge koji daju sebi za pravo da utiču na one koji nemaju čvrst stav, kao što su recimo deca i adolescenti. Ključni problem leži u domenu osetljivih grupa koje nemaju dovoljno znanja, ni obrazovanja. Ove osetljive grupe edukujemo kroz obrazovanje i podršku medija. Ako u obrazovanju imamo dobro osmišljene, strateški postavljene zadatke, aktivnosti učenika, ciljeve koji se zasnivaju na razvijanju kritičkog mišljenja, veoma su male šanse da u 21. veku učenici posumnjaju da je Zemlja okrugla", naglasila je Kecman.

Dodala je da je jako važno da stalno preispitujemo ko je izvor određene poruke koju smo dobili.

"Zašto je ona plasirana, zašto baš meni i kako ja reagujem na nju? Potrebno je da stalno sumnjamo i da preispitujemo poruke koje do nas dolaze. Naše mlade ljude moramo da naučimo da se na društvenim mrežama kao kreatori poruka nalaze osobe koje nemaju kredibilitet. Preispitivanje, sumnja, razmišljanje o tome ko je poslao tu poruku, zašto baš meni, koji efekat ima ta medijska poruka, sve to je osnova za građansko društvo u 21. veku", zaključila je Kecman.