Dragoljubu Raši Todosijeviću uručena nagrada "Ivan Tabaković" u SANU

BEOGRAD – Istaknuti likovni umetnik Dragoljub Raša Todosijević danas je primio nagradu "Ivan Tabaković" za 2023. godinu na svečanosti u Salonu kluba Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) u Beogradu.

Predsednik SANU Zoran Knežević je podsetio da je spomenuta nagrada "Ivan Tabaković" zvanično osnovana 1982. godine za ostvarenja od izuzetnog značaja u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti, a o njenom formiranju se govorilo 1981, dok je dodeljena prvi put 1984. laureatu Predragu Neškoviću.

Knežević je izrazio zadovoljstvo što SANU nakon više od decenije obnavlja ovu prestižnu nagradu kao tradiciju za najviše domete i vrednosti u srpskoj umetnosti i kulturi.

"Ivan Tabaković je ostavio duboki i neizbrisiv trag u umetnosti sa našeg prostora, pre svega u likovnoj umetnosti i učestvovao je u formiranju umetničke zbirke SANU gde su uključena i njegova dela. Jedina nagrada SANU za likovnu umetnost dodeljuje se za slojevita, misaono likovna bogata ostvarenja. Ova nagrada jeste svetkovina posvećena lepoj umetnosti", zaključio je Zoran Knežević.

Laureat Dragoljub Raša Todosijević je na početku kratkog govora istakao da je boravio u karijeri od Australije, preko Japana, Skandinavije, do Tasmanije i Amerike, tako da misli da tokom svog stvaralaštva izgleda nema kraja sveta koji nije posetio.

Onda se osvrnuo na umetnika Ivana Tabakovića i njegov izuzetan značaj u jugoslovenskoj i srpskoj kulturi.

"Razmišljao sam o svojoj mladosti i o studijama i sećam se da mi se oduvek sviđao rad Ivana Tabakovića, jer mi se činio da pripada onom diskretnom stilu, ekspresionizmu, uglađenom tonu. Tabaković se malo, čak ne ni malo, razlikovao od vremena u kome je stvarao. Sve mi se u tom njegovom tonu i stilu dopadalo, iako sam ja jedno eksplozivno stvorenje, sasvim drugačiji je bio njegov način. Ivan Tabaković je zaista veliko ime! To moram da kažem. I hvala vam za nagradu", zaključio je Dragoljub Raša Todosijević, laureat nagrade "Ivan Tabaković" za 2023. godinu.

Nagradu "Ivan Tabaković" dodeljuje SANU na inicijativu porodice tog velikog slikara i člana akademije nauka, i od osnivanja godinama se sastojala samo od plakete, ali je sada to promenjeno.

Podsetimo, nagrada se dodeljuje bijenalno, dakle svake druge godine.

Prema pravilniku koji je novozasnovan, laureatu osim plakete pripada novčani deo nagrade i pravo da u Galeriji SANU zajedno sa sledećim dobitnikom napravi izložbu svojih umetničkih radova.

Stručni žiri radio je u sledećem sastavu: Una Popović, ispred Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Jasmina Čubrilo, istoričarka umetnosti (Filozofski fakultet u Beogradu), Miodrag Tabački, čuveni pozorišni scenograf, Mrđan Bajić - vajar, kao i Jelena Trpković, umetnica i dobitnica nagrade Fonda "Ivan Tabaković".

Žiri je naglasio da je Konkurs za ovu nagradu bio uspešan, i da su "kandidovane briljantne izložbe izuzetnih umetnika".

Takodje žiri je odlučio da ne budu razmatrani umetnici koji su već dobili nagradu iz Fonda "Ivan Tabaković".

Prethodni dobitnici iz Fonda "Ivan Tabaković" su: Predrag Nešković, Milutin Vidić, Marko Krsmanović, Mileta Prodanović, Miodrag Tabački, Mrđan Bajić, Predrag Koraksić Koraks, Jelena Trpković, Božidar Babić, Marija Dragojlović, Vladan Radovanović, i poslednji laureat Dušan Petrović iz 2011. godine kada se sa dodelom stalo.

Srpska akademija nauka i umetnosti je onda nakon više od 10 godina pauze osnovala zvaničnu nagradu "Ivan Tabaković" od 2022. koja se dodeljuje autoru ostvarenja od izuzetnog značaja u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti izloženo ili javno prikazano u Republici Srbiji u periodu od dve godine. U konkretnom slučaju najnovije nagrade za 2023, razmatrali su se radovi od 1. septembra 2021. do 1. septembra 2023.

Mrđan Bajić je u ime žirija pročitao detaljno obrazloženje i otkrio da su se u najužem izboru izdvojile predložene izložbe dvoje renomiranih kandidata - Biljane Đurđević i laureata Dragoljuba Raše Todosijevića, kome je žiri većinom glasova dodelio ovogodišnju nagradu za "izvanrednu izložbu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, koji je bio organizator i predlagač kandidata".

Takodje, žiri je zapisao da osim te nove izložbe, oni cene autorov višedecenijski opus i značaj jednog od najvažnijih umetnika regiona, koji je "svojom dugogodišnjom radikalnom i inventivnom umetničkom praksom određivao koordinate i otvarao nove prostore umetničkih praksi ove zajednice".

"Todosijevićevo preispitivanje i podsticajno propitivanje u polju umetnosti i politike kroz instalacije, performanse, akcije, video radove i dela u polju crteža i kolaža, postalo je ona vrsta kritičkog delanja koje vremenom postaje bazična, identitetska tradicija dolazećih generacija. Njegova umetnička praksa je primer institucionalne kritike i inventivnom kontinuiranog rada u vizuelnoj umetnosti. Raša Todosijević je jedan od medjunarodno najaktivnijih i veoma uvaženih umetnika iz Srbije, prepoznatljiv u tom internacionalnom kontekstu", naglasio je žiri.

Vajar Mrđan Bajić je dodao i svoj lični osvrt na stvaralaštvo Dragoljuba Raše Todosijevića gde je naveo da "danas prisustvujemo pozitivnom trenutku koji bi mogao biti od istorijskog značaja".

"Prisustvujemo trenutku metaforičkog ukrštanja dve velike umetničke prakse i pojave na teritoriji umetnosti. Ukrštaju se putanje velikih umetnika Ivana Tabakovića i Raše Todosijevića. Susret najvažnije nagrade SANU u polju vizuelne umetnosti kojom institucija želi da u toj delatnosti stalno brine za tradiciju i istoriju svoje zajednice i umetnika, laureata koji svojom radikalnom praksom kritikuje i propituje tu zajednicu takođe zarad njenog dobra. Razvojno gledano jedno bez drugog, mislim ne može", istakao je Mrđan Bajić.

Srpski umetnik Dragoljub Raša Todosijević (Beograd, 1945) bavi se performansom, instalacijama i slikarstvom, kao i video umetnostima.

Diplomirao je na Likovnoj Akademiji u Beogradu 1969. zajedno sa slavnom Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Zoranom Popovićem, Nešom Paripovićem, Gergeljem Urkomom i drugima okupljenim oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu.

Bio je jedan od prvih umetnika koji je sedamdesetih godina uveo konceptualnu umetnost - Novu umetničku praksu, i nove medije na tadašnju jugoslovensku scenu.

Njegovi najpoznatiji radovi - „Šta je umetnost?“ („Was ist Kunst?“), „Bog voli Srbe“ („Gott liebt die Serben“) - i mnogi drugi obezbedili su mu svetsku reputaciju.

Samostalno izlaže od 1969. godine, a od 1970. je učestvovao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi se nalaze u stalnim postavkama mnogih svetskih muzeja gde su otkupljeni za izlaganje: Centar "Žorž Pompidu" u Parizu (Francuska), Muzej moderne metnosti u Stokholmu (Švedska), Tejt muzej u Londonu (Engleska), Muzej moderne umetnosti u Ljubljani (Slovenija), Muzej savremene umetnosti u Beogradu i u drugim muzejima i privatnim kolekcijama.

On je i dobitnik mnogih nagrada, na 54. Bijenalu u Veneciji (Italija), Muzeja moderne umetnosti u Stokholmu, nagrade "Arts Link" i "Emili Harvi" fondacije iz Njujorka (SAD), Nagrade za životno delo jubilarnog 50. Oktobarskog salona u Beogradu, "Politikine" nagrade, "Sava Šumanović", kao i Nagrade grada Beograda, Memorijala "Nadežda Petrović" u Čačku.