Otvorena izložba "Italijanski paviljon na Starom sajmištu - Putovanje kroz vreme"

BEOGRAD - Izložba ''Italijanski paviljon na Starom sajmištu - Putovanje kroz vreme'' svečano je otvorena večeras u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Izložbu, koja će trajati do 14. februara, priredili su Milan Koljanin i Asja Drača Muntean, a produkciju potpisuju Memorijalni centar ''Staro sajmište'' i Italijanski institut za kulturu.

Na svečanom otvaranju govoriili su direktor Italijanskog instituta za kulturu Roberto Činkota, ambasador Italije Luka Gori i direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov.

Cilj izložbe je da predstavi javnosti epizodu iz istorije jugoslovensko-italijanskih, odnosno srpsko-italijanskih odnosa kroz prizmu jednog od malobrojnih sačuvanih autentičnih objekata na Starom sajmištu.

Činkota je istakao da ima posebnu čast da otvori jedno posebno putovanje u prošlost simboličnih elemenata Beograda i mnogo šire.

Luka Gori je rekao da Dan sećanja nije tek neki rutinski politički gest, već je to veoma važan politički akt, jedan čin koji govori o društvenoj svesti, osvešćenosti i našoj savesti.

''Tako da osvrtanje u prošlost nije samo gest sećanja, već pažljivog slušanja i saslušanja", naglasio je Luka Gori.

Ambasador Italije je rekao da će izložba fotografija i drugih materijala u Italijanskom institutu za kulturu biti otvorena pune tri nedelje.

Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište", govorila je detaljno o istorijatu ovog kompleksa u periodu od 1941. do 1945. godine.

Ona je podsetila na mračne i tragične činjenice i brojke, da je u logoru u Topovskim šupama stradalo čak 5.000 jevrejskih muškaraca i 1.500 Roma, dok je na Starom sajmištu u surovom gušenju ubijeno 6.500 žena i dece.

Kao i sam Beogradski sajam, Italijanski paviljon, izgrađen kao mesto poslovnih susreta, tokom Drugog svetskog rata postao je deo nacističkog koncentracionog logora, mesto masovne patnje i smrti.

U posleratnom periodu, zajedno sa Starim sajmištem, Italijanski paviljon je dobio novu namenu i stavlja se u funkciju izgradnje Novog Beograda.

Paviljon je onda nastavio da postoji kao deo umetničke kolonije na Starom sajmištu do početka procesa memorijalizacije Starog sajmišta, koji je u toku.

Postavka posvećena Starom sajmištu je realizovana u saradnji sa Arhivom Italijanske agencije za spoljnu trgovinu, Kancelarijom ICE u Beogradu, Istorijskim arhivom Beograda, Muzejom grada Beograda, Narodnom bibliotekom Srbije, Arhivom Jugoslavije, Muzejom Vojvodine, pozorištem Atelje 212 i Narodnim muzejom Srbije.