Tanjug u pobedničkom paviljonu Australije na Bijenalu umetnosti u Veneciji

VENECIJA - Zlatni lav 60. Bijenala umetnosti u Veneciji dodeljen je među nacionalnim učesnicima paviljonu Australije za izložbu Arčija Mura, a novinar Tanjuga imao je priliku da obiđe pobednički paviljon u Đardinima.

Žiri je odabir paviljona Australije i izložbu "kith and kin" Arčija Mura i kustoskinje Eli Butrose (Ellie Buttrose) za dodelu vrednog priznanja, obrazložio između ostalog okolnostima u kojima je "umetnik mesecima radio na monumentalnom ručno iscrtanom porodičnom stablu "prvih nacija", odnosno 65.000 godina istorije (zabeležene i izgubljene) koju je iscrtao belom kredom na crnim zidovima i stropu, pozivajući posetioce da popune praznine i zavire u inherentnu krhost te žalosne arhive.

Paviljon Australije u venecijanskim Đardinima je zapravo crni pravougaoni hangar na čijim zidovima su ispisani svi rođaci Arčija Mura sve do 17. veka...

Na sredini pobedničkog paviljona izloženi su dokumenti iz arhive državnog pravosuđa koji svedoče o izgubljenim životima starosedelaca Aborižina.

Izloženi dokumenti imaju oznaku "nenasilna - prirodna smrt" iako su su nabrojane brojne povrede ili modrice u izveštajima državnog pravosuđa u Australiji.

Komemorativni ton postavke daje odsustvo bilo muzičke podloge u paviljonu.

Vredan pažnje je i paviljon Španije u Đardinima na Bijenalu u Veneciji.

Klasična dela istorije umetnosti koja govore o viševekovnom kolonijalnom delovanju Španije, ali i herbarijumski pobrojane biljne vrste koje su Španci doneli iz "osvajanja sveta" u domovinu čine vrlo upečatljivu postavku koja u velikoj meri edukativno deluje na posetioce paviljona.

Jedan od favorita za pobedu na Bijenalu u Veneciji među novinarima i muzejskim profesionalcima iz celog sveta, bila je postavka paviljona Nemačke.

Futuristička poruka da je "čovek stranac na Zemlji i da će morati u nekom trenutku da je napusti kako bi se ona regenerisala i postala opet udoban dom za ljude" podržana je u postavci video obraćanjem naučnika koji predviđaju selidbu ljudske vrste u kosmom radi opstajanja.

Umetnički video rad i nacrt letelice koja bi u budućnosti mogla da seli ljude, biljne i životinjske vrsta u kosmos daje celoj postavci grandioznost.

Vrlo atraktivne postavke imaju i paviljoni Japana i Francuske.

Obe postavke se bave ekološkim alarmima u odnosu na narušeni balans prirode u današnjem svetu.

Japan je izložio zvučnu instalaciju dok je Francuska ponudila video radove koje se bave vodom.

Najstarija svetska izložba umetnosti, 60. Bijenale u Veneciji, predstavlja od 20. aprila radove više od 330 umetnika na centralnoj izložbi "Stranci svuda", uz izložbe u 88 nacionalnih paviljona, među kojima su ponovo i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije.

Kao i 2022. godine, i ovoga puta svojevoljno nema Rusije, koja je ustupila paviljon Boliviji, dok je izraelsko učešće u znaku protesta svetske umetničke zajednice zbog rata u Pojasu Gaze.

Prema koncepciji umetničkog direktora 60. Bijenale umetnosti u Veneciji Adrijana Pedrose iz Brazila, naslov centralne izložbe "Stranci svuda" preuzet je od umetničkog kolektiva Kler Fonten (Claire Fontaine) iz Pariza i Palerma i njihove serije radova iz 2004. godine - neonskih skulptura u različitim bojama koje na skoro svim jezicima ispisuju reči "Stranci svuda".

Sam termin vodi poreklo od imena torinskog kolektiva koji se borio protiv rasizma i ksenofobije u Italiji početkom 2000-ih Stranieri Ovunque.

Fokus je na umetnicima koji su stranci, imigranti, iseljenici, prognani i izbeglice - posebno oni koji su se kretali između globalnog juga i globalnog severa, ali su ostali ispod radara globalne stručne i najšire javnosti.

Ovo je prvo Bijenale u Veneciji koje je osmislio kustos koji se otvoreno izjašnjava kao queer, a prvi je i koji je na tom mestu iz Latinske Amerike.