Jelena Medaković: Izložba Aleksandra Denića nakon Venecije biće pred našom publikom

BEOGRAD - Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković izjavila je da će domaća publika posle Bijenala u Veneciji videti rad Aleksandra Denića i da su počeli pripremni radovi na rekonstrukciji zdanja Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici.

Medaković je rekla Tanjugu da odlične utiske ostavlja Paviljon Srbije sa izložbom Aleksandra Denića "Exposition Coloniale" na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji.

Prema njenim rečima, utisci će biti još bogatiji pošto izložba u Veneciji još traje, a bijenale je mesto gde se skupe oni koji u svetu umetnosti nešto znače.

"Samim tim i srpska umetnička scena dobija veliku vidljivost i značaj", naglasila je Medaković, koordinatorka srpskog paviljona.

Medaković je dodala da je "zaista je velika čast biti srpski predstavnik na bijenalu i svi se umetnici iz sve snage potrude da nam osvetlaju tamo obraz".

Podsetivši na zapažene nastupe na Bijenalu u Veneciji Raše Teodosijevića i na prethodnom Vladimira Nikolića, Medaković je rekla da je Muzej grada Beograda otkupio njegov rad i uskoro će ga izložiti.

Medaković je ocenila da rad Denića "Exposition Coloniale" predstavlja "iskorak u novi medij" i da je to "hrabra postavka koja je privikla značajnu pažnju".

"Svedoci smo bili redova ispred paviljona, da se postavka vidi. Mnogo očekujemo od ovog bijenala i našeg predstavnika Denića", naglasila je Medaković.

Ocenivši da je pre dve godine venecijansko bijenale bilo bombastično, Medaković je dodala da je 60. izdanje mirnije, manje značajno, sa određenim paviljinima koji su istraživački.

"Ne verujem da će bilo koji medij ostati zaboravljen, ali umetnici se vraćaju svojim korenima i osnovnim likovnim postulatima koji postoje još od pećinskih ljudi. Prvobitno smo se izražavali kroz crtež", ocenila je Medaković.

Prema njenim rečima, "značajno je da se umetnici bave različitim tehnikama i tehnologijama...ali u osnovi svega je likovni jezik, a bijenale je bijenale vizuelnih umetnosti".

Govoreći o radu Muzeja grada Beograda, Medaković je istakla njihov Salon, koji je "pokrenuo potpuno novi način rada", pošto je na frekventnoj lokaciji u Bulevaru kralja Aleksandra, i izložbe se smenjuju na nešto manje od mesec dana.

"Što je s obzirom na veliku kvadraturu i ogroman obim posla oko postavke prebrzo. Umetnici se uvek žale, ali to je nešto što publika pozdravlja, jer znaju da mogu svakog meseca da vide veliku, odličnu izložbu", naglasila je Medaković.

Prema njenim rečima, Salon privlači različitu publiku i ovde može biti i muzejska postavka, izložba nekog mlađeg autora, ali i značajnih stvaralaca kao što je Vladimir Veličković (1935-2019).

Medaković je istakla da su se "približili broju od 10.000 ljudi koji su došli u Salon" da vide retrospektivu Veličkovića, koja je bila poklon njegovog sina Vuka Vidora.

Upitana o postupku rekonstrukcije zdanja u Resavskoj ulici, koje je muzej pre nekoliko godina dobio od Vojske Srbije, Medaković je rekla da je nakon svih zakonskih peripetija izabran izvođač radova i u procesu su pripremnih radova.

"Radovi su počeli na izmeštanju, seljenju. Tokom maja očekujemo najveće radove na rušenju i nakon toga ubrzanom dinamikom nadamo se svemu što sledi", rekla je Medaković.

U završenoj Resavskoj biće stalna postavka Muzeja grada Beograda sa 150.000 i više predmeta, a Medaković je podsetila da će hronološki predstaviti razvoj Beograda 8.000 godina unazad.

Prema njenim rečima, Muzej grada Beograda se ne sastoji samo od umetničke zbirke, već je tu i "izuzetno značajna arheološka zbirka", kao i istorijska i zbirke razvoja kulture i umetnost, sporta, prosvete i nauke.

Medaković je istakla da umetnička zbirka Muzeja grada Beograda "možda najdinamičnije raste, i u odnosu na druge muzeje gradova u okolini je iznenađujuće dobra - fantastična".

Slika "Kosovka devojka" Uroša Predića (1857-1953) "koju narod prepoznaje kao nacionalni simbol, nalazi se u depoima muzeja i čeka svoj trenutak da bude izložena", napomenula je Medaković.

"Resavska je velelepan prostor od nešto manje od 18.000 kvadrata, koji će na pravi način, po svim svetskim standardima, uslovima i merama zaštite, staviti na uvid javnosti ogromno bogatstvo i za evropske i svetske razmere", naglasila je Medaković.

DIrektorka muzeja je dodala da su srećni što su nedavno otkupili sliku "Odmor bašibozuka" Paje Jovanovića (1859-1957), i naglasila da je delo najbolji primer koiliko se za srpsku umetnost interesuju kolekcionari.

Govoreći o mogućnostima nabavke dela svetski relevantnih savremenih umetnika, Medaković je navela da slike etabliranih mladih umetnika mogu preći 200.000, 300.000 evra.

"Pričamo o slikama koje su već bile izlagane, o kojima su relevantni kustosi pričali i pisali. Na taj način slikama raste cena, da li su bile izložene, dobile neku nagradu. Za sliku je najvažnije da je bila u nekoj muzejskoj kolekciji", navela je Medaković.

Naglasivši da moramo ulagati u naše slikare i prezentovati ih tako da ih svetski muzeji žele i kupuju, Medaković je izrazila zadovoljstvo što poslednjih godina u saradnji sa Ministarstvom kulture otkupljuju naše aktuelne umetnike.

Medaković je istakla da je obaveza da posle Venecije i naša publika vidi rad Denića, a umetnik će odlučiti u kom prostoru i kako će biti izložen.

"Mi smo tu na pomoći bezrezervno. Ja sam za to da se vide i drugi radovi koji su bili u konkurenciji, jer smo imali odlične umetnike. Prvih tri, pet radova, možda", rekla je Medaković.