Fedon Papamihael: "Svetlost bledi" je prilično brutalan film

PALIĆ  - Reditelj i direktor fotografije Fedon Papamihael, koji je kao direktor fotografije jedan od dobitnika nagrade "Aleksandar Lifka" na Palićkom filmskom festivalu za doprinos evropskoj kinematografiji izjavio je danas da mu je važan grčki identitet, da ima dosta prijatelja Srba i da njegov aktuelni film "Svetlost bledi" ima i tarantinovske trenutke.

"'Svetlost bledi' je prilično brutalan film, koji se bavi silovanjem, osvetom i žrtvama koje postaju predatori. To je hibridan žanr. Počinje kao letnja ljubavna priča, a postaje film Kventina Tarantina", rekao je Papamihael Tanjugu.

U filmu "Svetlost bledi", koji je večeras na programu Festivala evropskog filma Palić, dve devojke iz Amerike susreću se sticajem okolnosti u Grčkoj sa trojicom ilegalnih migranata iz Albanije, a njihovi različiti svetovi se sudaraju i nesporazumi dovode do nasilja i osvete.

Pošto se tokom pandemije zatekao u Grčkoj, bez mogućnosti povratka u SAD, Papamihael je na predlog prijatelja odlučio da radi film za koji je bilo potrebno manje novca, pošto se radnja uglavnom dešava u jednoj zgradi, sa malo glumaca.

Papamihael je trojicu albanskih glumaca pronašao na glumačkoj akademiji u Tirani i priznaje da je bio iznenađen koliko su sjajni, dok je neophodnu zgradu brutalističke arhitekture, koja je "jedna od likova u filmu", tražio nekoliko nedelja.

Navodeći da je "Svetlost bledi" "evropski, ali takođe i čudnovato američki film", Papamihael je dodao da voli da meša tonalitet filma.

Papamihael je priznao da mu je grčki identitet veoma važan, pošto je rođen u Grčkoj, od oca Grka, iako mu je majka Nemica i školovao se u Minhenu pre odlaska u SAD, gde živi i radi već tridesetak godina u Los Anđelesu.

"Pitaju me gde se osećam najudobnije i to je definitivno ovaj region i Grčka", naglasio je Papamihael.

Ocenivši da su filmske ekipe iz Srbije i bivše Jugoslavije među najboljima u Evropi, Papamihael je rekao da je pri preseljenju u Los Anđeles upoznao dosta prijatelja Srba.

"Bile su žurke sa 50 ljudi, a od toga su njih 40 bili Srbi. Kulturološki smo povezani, imamo zajedničku istoriju", napomenuo je sineasta.

Papamihael je podsetio da prilikom NATO bombardovanja 1999. godine Grčka nije dozvoljavala izvođenje vojnih akcija sa svoje teritorije i da je "srećan zbog toga".

Kao direktor fotografije, Papamihael je radio “Hotel od milion dolara” Vima Vendersa, “Stranputice”, “Potomci” i “Nebraska” Aleksandera Pejna, “Identitet”, “U 3:10 za Jumu” “Hod po ivici”, “Indijana Džons i artefakt sudbine” Džejmsa Mangolda, "W” Olivera Stouna, i mnoge druge.

Počev od televizijskog filma "Sketch Artist" (1992), Papamihael je režirao nekoliko ostvarenja, među kojima su i "Arcadia Lost" (2009) i "Lost Angeles" (2012), i ističe da je slična stvar biti reditelj i direktor fotografije, odnosno snimatelj.

"I kao snimatelj pričaš priče i razgovaraš sa glumcima. Ja sam filmski stvaralac. Volim i montažu, pisanje, rad sa kompozitorom. Dobra stvar kod režije je što si deo čitavog procesa", naglasio je sineasta.