Konferencija: EU direktiva o održivosti da služi kao podstrek za razvoj srpskih firmi

BEOGRAD - EU direktiva o korporativnoj održivosti i dužnoj pažnji (CSDDD) trebalo bi da bude podstrek za razvoj srpskih firmi i da podstakne ekonomski rast, rečeno je danas na konferenciji održanoj povodom uticaja te direktive na preduzeća u Srbiji.

Savetnik za socijalna pitanja u Ambasadi Nemačke u Beogradu Per Krumrei, podsetio je na konferenciji "Uticaj EU direktive o korporativnoj održivosti i dužnoj pažnji (CSDDD) na preduzeća u Srbiji", da je u Nemačkoj 2023. godine stupio na snagu Zakon o dužnoj pažnji koji se, kako navodi, kao i EU direktiva zalaže za ljudska prava.

"To je osnova za održivu ekonomiju. Ova direktiva treba da obezbedi da kompanije u zemljama članicama EU i one koje žele da postanu članice, obavljaju poslovanje odgovorno. Potrebno je da izveštavaju o svom uticaju na lanac snabdevanja i zato Direktiva i Zakon treba da podstiču transparentnost i globalnu održivost", kazao je on.

Navodi i da je potrebno, da bi se srpske firme integrisale u poslavanje EU, da poštuju evropske direktive.

"Održivost više nije opcija, već merilo za budući rad. Sve to je u skladu sa potrebama potrošača i ova direktiva treba da podstakne razvoj, da bude podstrek za razvoj srpskih firmi te da smanjenjem troškova podstakne ekonomski rast u Srbiji", kazao je Krumrei dodajući da kada se radi o upravljanju ugljenikom i održivošću jačaju se znanja i kapaciteti srpskih sindikata.

Ističe da je usklađivanje sa EU direktivom prilika za srpsku ekonomiju i prilika da "Srbija počne da vodi u ekonomskom razvoju".

Ataše u Delegaciji EU u Srbiji Matju Peno kazao je da će 2029. godine oko 5.000 kompanija morati da usvoje sisteme o dužnoj pažnji, kao i da će i neke srpske kompanije biti uključene u to.

Prema njegovim rečima, kompanije su se ranije takmičile oko cena, kvaliteta, ali sve više će se takmičiti sa aspekta održivosti.

Peno navodi da će Srbija imati obavezu da usvoji ovu EU direktivu, koja je usvojena u julu ove godine, a koja će početi da se primenjuje u potpunosti od 2029, jer u Klasteru 3 su i poglavlja koja obuhvataju konkurentnost, održivost.

Navodi da su na donošenje Direktive uticala tri elementa - zeleni dogovor EU, Agenda dostojanstvenog rada i usklađivanje politike o biznisu i ljudskim pravima na nivou cele EU.

Kada je reč o zelenom dogovoru EU, kako je naveo Peno, EU je posvećena ugljeničnoj neutralnosti do 2050. godine, a kako bi se to postiglo donet je odgovarajući set propisa, u oblasti grejanja, energetike, transporta.

Međutim, van domašaja tih propisa ostale su određene kompanije te su ovom Direktivom obuhvaćene i one.

Kada je reč o dostojanstvenom radu, Peno je istakao da je 2019. godine Evropska komisija usvojila politiku nulte tolerancije prema dečijem radu, ali da je i tu ostao prostor koji nije bio obuhvaćen, a koji obuhvata EU direktiva.

Savetnica za politiku i službenica za medije u Kancelariji poslanika Evropskog parlamenta Aksela Fosa Greta Koh rekla je da ta EU direktiva obezbeđuje da kompanije smanje rizike u lancu snabdevanja koji se tiču ljudskih prava.

"U Nemačkoj ovakav zakon već postoji, a sada radimo na njegovom donošenju na nivou EU. Trudimo se da poštujemo međunarodne smernice koje podrazumevaju okvir UN i OECD-a, ali postoji bojazan da će sve biti previše komplikovano jer postoji 27 država članica EU koje imaju svoje interese", rekla je Koh.

Dodala je da će članovi civilnog društva imati mogućnost da u roku od pet godina podnesu tužbu kod evropskih sudova ukoliko je kompanija iz EU napravila prekršaj.

"Ova mogućnost postoji i za građane koji žive u zemljama izvan EU ukoliko je štetu napravila kompanija iz EU", istakla je Koh.

Mihaela Štrajbelt iz Helpdeska za biznis i ljudska prava izjavila je da EU koristi iskustvo koje ima Nemačka sa svojim zakonom da pokuša da izbegne greške.

"Nemačko tržište nije bilo dovoljno spremno za ovaj zakon. Potrebno je vreme da bi se zakon primenio u potpunosti, a nemačke kompanije pokušavaju da prebace odgovornost na svoje dobavljače od kojih zahtevaju odličan proizvod po nižoj ceni. To apsolutno nije moguće, a da se ne krše ljudska prava", istakla je Štrajbelt.