Dejvidson: Ponosan sam na svog učenika reditelja Darka Lungulova

BEOGRAD  - Američki reditelj Dejv Dejvidson izjavio je večeras da za buduće autore u doba tehnološke revolucije ostaje važno da se upoznaju sa istorijom dokumentarnog i eksperimentalnog filma, kako ne bi pravili greške svojih prethodnika.

Kao gost sedmog Festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK, koji se održava od 30. januara do 2. februara u MTS dvorani, Dejvidson je ocenio da bi učenje i obuka ostali važni za filmske stvaraoce, čak i da se tehnologija nije toliko promenila.

"Sada kada su kamere jeftinije nego pre i kada su mediji praktično oslobođeni stega zahvaljujući digitalnom, između 10.000 videa na jutjubu možemo pronaći tek jedan koji je nadahnjujući", primetio je Dejvidson.

Tokom masterklasa, koji je održao u prisustvu srpskog reditelja Darka Lungulova, između projekcija svojih filmova "Bioskop i utočište“ i "Hans Rihter: Sve se kreće, sve se okreće“, Dejvidson je primetio i da je dokumentarac danas doživeo napredak jer se oslobodio okova konzervativne estetike.

Dejvidsonov film "Hans Rihter: Sve se kreće, sve se okreće“ dokumentuje buran život dadaističkog slikara i pionirskog filmskog stvaraoca, dok "Bioskop i utočište“ govori o istoriji Instituta filmskih tehnika (1941-1946) u okviru Siti koledža, kao mestu prve škole dokumentarnog filma u SAD koju je osnovao Rihter.

Pored dokumentarnih filmovima koji istražuju kulturne i društvene teme, Dejvidson je bio profesor na Siti koledžu (City College) u Njujorku, a među njegovim učenicima je bio i Lungulov.

Prisetivši se kako je 1991. godine, na početku ratova na jugoslovenskom prostoru, otišao za Njujork, Lungulov je rekao da je saznao od jednog kolege fizičkog radnika da može studirati na Siti koledžu, čak i kao emigrant bez papira, sa školarinom koju je mogao plaćati svojom zaradom.

"Bio sam svež emigrant bez para, a Siti koledž me je prihvatio i omogućio da vidim sebe kao studenta filma. Jako mi je drago i čast mi je da mogu dva moja sveta da spojim - Siti koledž gde mi je Dejv bio prvi filmski učitelj i ovde, gde pravim filmove", rekao je srpski reditelj.

Lungulov je i sam predavao nekoliko semestara, ali je napustio taj posao jer je priznao da mu je to bilo naporno.

"Izuzetno je važno da studenti imaju predavače koji su reditelji, snimatelji i da su u poslu. Sećam se, kada sam kod Dejvidsona imao časove, da je prikazao svoj film i meni je to potpuno promenilo mišljenje. Video sam ko me uči i kakav je film napravio", naveo je Lungulov.

Dejvidson je primetio da je nakon studija Lungulov kao reditelj uglavnom "prebegao" iz dokumentaristike, ali da "pravi zapanjujuće igrane filmove".

"Moja žena je plakala na 'Spomenik Majklu Džeksonu'. Ponosni smo na njega", naglasio je Dejvidson.

Lungulov je otkrio posetiocima da je Dejvidson krajem sedamdesetih sa željom da pravi dokumentarce došao iz Čikaga u Njujork, gde je otkrio pank sastav Ramons (Ramones), a na jednom od projekata mu je kao pomoćnik tonca bio kasnije poznati reditelj Spajk Li (Spajk Lee).

Dejvidson je dodao da mu je tada čuveni uticajni klub "Sibidžibiz" (CBGB's) bio u susedstvu i da je, kad god je mogao da sebi priušti novac, išao tamo i slušao Ramonse.

Kopajući po arhivi Siti koledža, Dejvidson je saznao i da je uticajni reditelj Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick), tvorac "odiseje u svemiru 2001", "Paklene pomorandže", "isijavanja" i drugih filmova, nekoliko puta pokušao da se upiše.

Dejvidson je naveo da je pronašao Kjubrikovu prijavnicu, ali da mu "nije išlo" i nikad nije bio zvanično upisan u Siti koledž, iako je pohađao nešto časova.