Dodeljene nagrade "Zlatni pečat" za 74. rođendan Jugoslovenske kinoteke

BEOGRAD – Nagrade "Zlatni pečat" Jugoslovenske kinoteke uoči 74. rođendana ove institucije kulture, za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, dodeljene su danas glumici Jelisaveti Seki Sablić, reditelju Đorđu Kadijeviću i, posthumno, scenaristi, književniku i režiseru Živojinu Žiki Pavloviću.

Takođe, Plaketa Jugoslovenske kinoteke dodeljena je i Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije.

 

Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je danas da se prestižna nagrada Zlatni Pečat dodeljuje značajnim predstavnicima sedme umetnosti u domaćoj kinematografiji.

Pantelić je podsetio da je prva projekcija u ovoj ustanovi kulture održana pre više od jednog veka, tačnije pre tačno 127 godina, što nije bilo samo prvo emitovanje filma u Beogradu i Srbiji, Jugoslaviji, već i na Balkanu.

"Filmske slike i nakon jednog veka ne prestaju da nas ispunjavaju, uspevaju da nas uzbuđuju, ali i umiruju, teraju nas da delamo, da se pomeramo i menjamo. Film ispisuje istoriju koja je često lepša i smislenija od one stvarne", ocenio je Pantelić.

On je naveo da "Zlatni Pečat" ukazuje na izuzetne vrednosti našeg filmskog nasleđa, tako da se dodeljuje onim umetnicima bez kojih ne bi ni bilo tog nasleđa.

Prvi čovek Kinoteke je za laureata Đorđa Kadijevića rekao da se retko u domaćoj kinematografiji pojavio autor koji je išao u malo istraženi pravac onostranog, kako je navedeni sineasta uspešno postigao sa svojim horor delima, te da je bio uzor i inspiracija mnogima koji su dalje dolazili u srpski film.

Đorđe Kadijević, autor antologijskih filmskih ostvarenja “Sveto mesto” (1990), “Leptirica” (1973), kao i TV serije “Vuk Karadžić” (1987), takođe je istoričar umetnosti i likovni kritičar.

"Čovek sebi postavlja pitanje, kada dobije ovakvu nagradu - "Bože, da li sam ja ovo zaslužio?". Samo znam da sam uvek dao sve što sam mogao u snimanju filmova", naglasio je Kadijević.

Reditelj i scenarista je ocenio da je film zapravo njegov život, što je shvatio kada je gledao toliko repriza svojih ostvarenja na televiziji.

On je definisao da bi to bio njegov "trajni život", sve što je zabeležila i sačuvala filmska traka, kada mu se jednom neminovno završi ovozemaljski.

"Ponosan sam što mi nagradu "Zlatni pečat" dodeljuje ustanova koja nosi i dalje naziv Jugoslovenska kinoteka. Ja sam Jugosloven i to ću biti i ostati do poslednjeg trenutka svog života. Mnogi moji filmovi ili serije su nastajali u zemlji za koju kažu da više ne postoji. A za mene će Jugoslavija uvek postojati i ja ću zauvek biti Jugosloven", zaključio je Đorđe Kadijević.

Živojin Žika Pavlović (1933-1998) - književnik, scenarista i filmski reditelj, ostavio je dubokog traga u jugoslovenskom i srpskom kulturnom nasleđu kao izrazito plodan pisac i produktivan stvaralac na velikom ekranu.

Prema rečima Pantelića, Živojin Pavlović, autor remek dela "Kad budem mrtav i beo", "Hajka", "Buđenje pacova", "Pesma", "Zadah tela" ili "Dezerter", za sobom je ostavio temelj jugoslovenske kinematografije, svoje filmove je podigao na izuzetno visok nivo umetnosti, te ovim putem Kinoteka daje nagradu "Zlatni pečat" i autorima koji nažalost nisu više sa nama.

Glumica Milena Pavlović Čučilović, ćerka velikog reditelja Živojina Pavlovića, primila je nagradu za svog oca, te podsetila da je navršeno 90 godina od njegovog rođenja i 25 godina od smrti.

Ona je navela da su njegovi filmovi Crnog talasa bili o neslobodi, izopačenom društvu koji u dobroj meri dosta govore i o današnjem vremenu, te je za nju pitanje koliko bi on kao umetnik, pisac i reditelj danas imao slobode da se izražava .

Nedavno je objavljena knjiga posvećena njegovom stvaralaštvu – “Živojin Pavlović: Kino poeta velikog crnila” u izdanju Leskovačkog kulturnog centra i Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije – LIFFE, koji je uveliko osnovao nagradu koja nosi njegovo ime.

Uskoro će biti prikazana i restaurirana verzija njegovog filma "Hajka" u projektu "A1 Kinoteka".

Njegov sin Nenad Pavlović nedavno (2022) je snimio film "Trag divljači" prema istoimenom romanu svog oca.

Pantelić je za glumicu Jelisavetu Sablić naveo da se nagrada dodeljuje za impresivne glumačke bravure kao deo našeg kolektivnog identiteta.

Prikazana je retrospektiva njenih filmova u vidu velike montažne sekvence iz više kadrova ("Maratonci trče počasni krug" i "Davitelj protiv davitelja" Slobodana Šijana, "Rane" Srđana Dragojevića, "Hadersfild" Ivana Živkovića, i drugi).

"Iako danas možda nije vreme za slavlje i nagrade, ja se radujem ovom priznanju Jugoslovenske kinoteke, jer mislim da nam ovakvi događaji pomažu da se vratimo u neko bolje vreme, koje smo imali. Ni to vreme nikada nije bilo dobro sasvim, ali je bilo bolje. Sada nam možda ovo pomaže da naš život ponovo normalnije teče", naglasila je Jelisaveta Seka Sablić.

Glumica je istakla da je posebno dirnuta što se danas nalazi u tako značajnom društvu dobitnika kao su reditelji Živojin Pavlović i Đorđe Kadijević.

"Ponosna sam što dobijam vrhunsku nagradu, najveću koju jedna filmska ustanova kakva je Jugoslovenska kinoteka može da dodeli. Zahvalna sam životu što stojim ovde i mogu da primim nagradu, sa radošću koju imam u srcu. Tu radost ću priključiti svojoj ličnoj sreći", zaključila je nagrađivana glumica.

Jelisaveta Seka Sablić u poslednje vreme je veoma aktivna na malom i velikom ekranu, tako da ju je publika gledala u sitkomu “Tri muškarca i tetka”, “Slučaj porodice Bošković”, “Junaci našeg doba”, trećoj sezoni serije “Dug moru”, filmovima “Komedija na tri sprata”, “Munje opet!”.

Na kraju svečanosti, dodeljena je Plaketa Jugoslovenske kinoteke Ministarstvu odbrane za uspešan projekat "A1 letnji bioskop" realizovan tokom leta na krovu Doma vojske Srbije.

Plaketu je primila Biljana Pašić, direktorka Medija centra "Odbrana" pri Domu vojske, te istakla da je veoma zahvalna na priznanju od tako renomirane kuće Kinoteke, koja se bavi očuvanjem filmske umetnosti i najavila da će i ovog leta nastaviti sa projektom letnjeg bioskopa sa projekcijama domaćih i stranih filmova.