Austrijska rediteljka Jesika Hausner: Moji filmovi su kontradiktorni kaleidoskopi pripovedanja

SARAJEVO - Austrijska rediteljka, scenaristkinja i producentkinja Jesika (Jessica) Hausner kaže da se njena ostvarenja "Lurd" i "Klub zero" bave pitanjem vere, da je "Mali Džo" nadahnut klasikom strave "Invazija trećih bića" i da planira snimiti film o nadi.

Govoreći danas u svom "Masterklasu" u okviru Sarajevo film festivala (SFF), Hausner se prisetila da je kao tinejdžerka želela postati spisateljica, ali se zaljubila u film kada je sa prijateljem i posuđenom kamerom pokušala da klinački ekranizuje jednu svoju priču.

"To je bio trenutak koji me je fascinirao, taj osećaj da radim nešto stvarno. Kad kažem: 'Akcija!', to je i dalje fascinantan i dirljiv trenutak za mene", rekla je Hausner moderatorki razgovora Dani Linsen (Linssen).

Snimajući film Hausner nastoji napraviti nešto stvarno, nešto verovatno, što ima svoj kontekst i koherentnost, odnosno ističe da je za nju je "izazov stvaranje verovatne stvarnosti".

U filmskoj školi u Beču Hausner je slala kratke filmove na inostrane festivale, i priznaje da je u već početku htela postati međunarodni stvaralac, ne želeći da bude ograničena samo na Austriju, gde u to vreme filmski radnici, izuzev par imena, nisu uživali poštovanje kao danas.

Govoreći o svojim uzorima, Hausner je istakla da se nikada nije poistovećivala sa likovima na platnu, već su joj bili bliži radovi eksperimentalnih stvaraoca, poput Amerikanke Maje (Maya) Deren (1917-1961).

Hausner je rekla da joj je bilo zanimljivo da u njenom filmu "Hotel" (2004) pretnja bude nevidljiva, ali da bude "prisutno nešto čega se bojimo", a to je sam strah koji nije vezan za neku pojedinost, već za suštinu koju opredmećuje hotel.

"Postoji strah od propadanja, od kraja života. Postoji pretnja ispod naše srećne svakodnevice, da će nam se život okončati", primetila je Hausner, kojoj SFF odaje počast prikazivanjem izbora njenih filmova u programu "Tribute To".

Prema njenim rečima, "Lurd" (2009) ne govori o samom isceliteljskom i hodočasničkom mestu, čuvenom u katoličkom svetu, već je htela da snimi "film o čudu koje to možda i nije".

Primetivši slučajeve da su u Lurdu bolesni ozdravili, ali da im se posle bolest vratila, Hausner se zapitala zašto je to tako, ako je nekog Bog izlečio, odnosno zašto za ozdravljenje bira jedne, a druge ne.

"Najviše me zanimalo pitanje vere. Ljudi žele da veruju u nešto što može biti istina. A verujemo i u nešto što možda nije istina", ocenila je rediteljka.

Podsetivši da se u svojim filmovima doticala teme šta je ljubav, Hausner je otkrila da smatra da je "to mnogo u našim glavama, kao ideja i koncept koji nas čine srećnim, i omogućavaju nam da možemo nastaviti život".

"Ne kažem da je beskorisno da imate ljubav, veru i nadu, ali je zanimljivo to videti kao nešto što je u našim glavama. Moj novi film će biti o nadi", najavila je Hausner.

Film "Klub zero" (2023), prema rečima Hausner govori o veri, ali ne u smislu katoličanstva, nego u savremenom, kada "tradicionalne vere sve više zamenjuju neke ideologije ili verske zamene".

Hausner je navela da je htela napraviti film "o tome kako um može biti manipulisan", gde ljudi počinju da veruju u "nešto što je ludo, što ne može funkcionisati, ali ipak veruju".

Naveveši da je za njen film "Mali DŽo" (2019) nadahnuće bila "Invazija trećih bića" (1956), Hausner je dodala da se poigravala i sa postojećim psihološkim stanjem kada ljudi misle da se u telima njima bliskih osoba nalaze njima nepoznate ličnosti.

Govoreći o razvoju ideja za film, Hausner je rekla da joj je u početku bila dovoljna jedna rečenica ili samo naslov kao osnovni koncept onoga što će se desiti u filmu, dok sada razgovara sa ljudima, posećuje mesta i pravi opis na dve strane, pre pisanja scenarija.

Ocenivši da "kamera ne zna sve", odnosno da "njena perspektiva nije 100 posto sveznajuća", Hausner je dodala da su njeni filmovi "kontradiktorni kaleidoskopi pripovedanja sa nedostatkom informacija, jer ni pripovedač ne zna sve".