Jugoslav Nikolić: Snimio sam dokumentarac o Zastavinom kombiju - simbolu Jugoslavije

BEOGRAD - Dokumentarac "Kombi-nacija" biće premijerno prikazan 23. maja na festivalu Beldoks (Beldocs), a njegov autor Jugoslav Nikolić je rekao da je snimljen obilazeći Zastavinim kombijem fabrike gde su za njega nekad proizvodili delove u Jugoslaviji.

"Ovo je film pre svega o kombiju. Pravio se u svim republikama bivše Jugoslavije. Pokušali smo da obiđemo većinu tih fabrika i da vidimo šta se dešava sad sa njima, da li rade ili ne", rekao je Nikolić Tanjugu.

Snimanje priče bivših zaposlenih, Nikolić ističe kao "jako interesantno iskustvo", iz koga se u "ovom filmu maltene vidi i to kako je i zašto Jugoslavija završila svoju priču".

Film se višeznačno zove "Kombi-nacija", a Nikolić podseća da je Zastavin kombi mogao komotno prevoziti šest putnika, kao šest jugoslovenskih republika.

Prema njegovim rečima, kombi je mogao da preveze "ako se malo zbiju i osam putnika", na koliko je zapravo bio registrovan.

"Znači kao Jugoslavija, sastavljen za osam ljudi. Osam republika i dve pokrajine", napomenuo je autor.

Nikolić je dodao da film nosi podnaslov "Jugoslav i ja", kao igru reči njegovog i imena vlasnika kombija Dušana Dimitrijevića.

Zastavin kombi AK 850 je pre svega bio namenjen za preduzeća, ali ponekad i malo veće porodice, koje nisu mogle stati u simbole jugoslovenskog socijalističkog standarda i života, putničke automobile stojadina, fiću ili Jugo 45.

"Čak ima interesantna priča da su mešali malter, a da se ne bi prljalo, samo bi stavili foliju unutra, toliko je bio praktičan. I onda iznesu napolje beton i očiste. Tako da je bio više vozilo firmi u Jugoslaviji nego porodice", napomenuo je Nikolić.

Prema njegovim rečima, za potrebe snimanja filma "Kombi-nacija" prešli su sa kombijem proizvedenim 1984. godine oko 5.000 kilometara "bez jednog kvara".

"Jeste malo bučan i ne može nešto preterano brzo da ide. Mi smo pokazali da može preko 100, ali je optimalna neka brzina oko 80 kilometara na sat", rekao je Nikolić.

Ekipa Nikolićevog filma je svojim kombijem prošla putevima bivše Jugoslavije, snimivši "jako lepu putopisnu priču", u kojoj se "vide lepi predeli naše Šumadije, Makedonije, Crnogorskog primorja, Hercegovine, Jadranskog primorja, Slovenije".

Prema njegovim rečima, sa kombijem napravljenim po licenci italijanskog Fiata su stigli i do Trsta, "da mališa vidi gde mu je osnovna domovina".

"Tamo smo imali interesantnu scenu. Bio je mali (Fiatov auto) Topolino. Parkirali smo ga, to se vidi u filmu, da su njih dvojica jedan pored drugog", istakao je Nikolić.

U trejleru za film može se videti i razgovor sa čovekom koji otkriva da je u Splitu, nakon gašenja preduzeća Jugoplatika, bilo predloga da se sve treba srušiti jer nosi naziv "jugo".

"Jedan od poslednjih direktora mu je rekao: 'Kako nije zabranio vetru jugo da puše?'", rekao je sagovornik u filmu.

Od susreta na putovanju, Nikolić je istakao Makarsku, gde im je  jedan čovek kupio pakovanje piva i stao da sa njima popriča.

Upitan mogu li se praviti poređenja sa vremenom kad je kombi napravljen 1984. godine i danas, Nikolić je je odgovorio da je to uvek nezahvalno.

"Ni mi nismo isti, ni automobili nisu, ništa više nije. Ali putovanja su uvek ista, putovanja su ono zbog kojih postojimo i kojima težimo. Nešto što je zajedničko, što je jako lepo, to će uvek ostati isto", zaključio je Nikolić.