Zorica Tomić: Kako se komunikacijom ipak može savladati haos koji vlada u polju vrednosti

BEOGRAD - Komunikolog Zorica Tomić izjavila je da u svojoj novoj knjizi "Preživeti haos" govori kako se kroz komunikaciju može savladati haos koji danas vlada globalno u polju vrednosti.

Tomić je rekla Tanjugu da njena knjiga, čiji je podnaslov "Filozofski vodič kroz veštine komunikacije", govori da se globalno suočavamo sa bukom i kakofonijom na planu kulture, politike, komunikacije i identiteta.

"Haos nas sprečava da postavimo možda najvažnije pitanje - šta je svrha našeg delanja, šta je svrha uspostavljanja, kreiranja, održavanja ili prekidanja odnosa sa drugima", upozorila je Tomić, filozof koji se bavi komunikologijom i kulturologijom kao redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prema njenim rečima, čitav kulturni model koji traje veoma dugo na zapadu "doveo je do toga da drugi postaju sve manje važni i da smo potpuno apsorbovani moćima i porukama koje se šalju preko medija".

Tomić je dodala da se promenila struktura svakodnevice, jer smo ceo dan na poslu i više nemamo vremena za najbliže, a kamoli za sebe.

"Paradigma neoliberalnog kapitalizma nam uzima sve. Reći ću radikalnu tezu - mi smo potrošna roba mastodonta zvanog neoliberalni kapitalistički model, odnosno globalizacija", ocenila je Tomić.

U potrošačkom društvu ceo dan radimo, umorni kod kuće uzimamo telefon i gledamo kako se živi život na Instagramu, gde je zabavnije nego upuštanje u razgovor sa drugim ljudima, a Tomić je upozorila da "pokazujemo sve manji interes za druge ljude".

Tomić je ocenila da je čovek prepušten sam sebi, jer su na zapadu opozvane teme, kao što su porodica, država, društvo, religija i obrazovanje.

"Samac prepušten sam sebi, na šta može da se osloni? Na krhko - ja. Bez ugaonih kamenova koji su činili naš oslonac više ne znamo ko smo, ne znamo kuda ćemo i ne znamo zašto idemo tamo gde smo krenuli", navela je Tomić.

Prema njenim rečima, ljudima je "potrebno usmerenje, neko da pokaže neku vrstu orijentacije", a živimo "u epohi savetodavne kulture", koja nas ubeđuje da ni u čemu nismo dovoljno dobri i da ne znamo kako biti ćerka, majka, komšija ili zaposlenik.

Tomić je navela da su međuljudski odnosi došli "u fazu koja zahteva preispitivanje, pre svega oko pitanja koliko mi je druga osoba bitna".

"Mnogi nam nisu bitni, a najgora stvar je što nam postaju bitni oni koji su nam u osnovi nebitni. Nešto sa čim smo računali, kulturno je irelevantno, stavljeno je na marginu, a promovišu se neki drugi vidovi komunikacije", navela je Tomić.

Prema njenim rečima, ljudima je bitnije kako će se pozicionirati na poslu, nego u svojoj vezi i postavlja se pitanje kakva se onda može graditi veza sa bliskim ljudima, a koga treba držati na distanci.

U knjizi "Preživeti haos" Tomić je navela da kod ljudi postoje četiri temeljne orijentacije - najpre ljubav, pa moć, sloboda i zadovoljstvo.

Kada je reč o ljubavi, Tomić je navela da ne možemo tražiti od drugih osoba da nas vole i jedino možemo ponuditi ljubav, a osećaj moći ne možemo imati ako nemamo drugu osobu.

Tomić je rekla da kulture možemo razvrstati po tome koje su im paradigme bitne - da li su kulturni heroji mudraci, moralni ljudi, askete ili junaci i vojskovođe.

"Mi danas nemamo heroje, jer od milion izazova i zavodničkih strategija savremenog kapitala, mi ne možemo da primetimo ljude koji mogu da budu uzorni modeli", ocenila je Tomić.

Prema njenim rečima, to ne znači da uzori ne postoje, ali je internet kao Pandorina kutija otvorio milijardu odvojenih univerzuma koji međusobno uopšte ne komuniciraju, i u tom haosu ne možemo da izaberemo.

U potrebi da se vratimo sebi, moramo postavljati elementarna pitanja, o tome šta je svakom od nas važno, a Tomić je istakla da "odgovor na to pitanje nije fiksan, on se menja tokom života".

Tomić je rekla da u vremenu haosa, da preživimo mentalno i fizički, da ne potonemo u apatiju i beznađe, moramo kao prvo da obnovimo dijalog.

Podsetivši da živimo u epohi savetodavne, ali i terapeutske kulture, Tomić je napomenula da ljudi idu na terapiju "zato što ne mogu da ostvare stvarnu komunikaciju".

"Ne kažem da je to zamena, naravno da nije. Potrebno je da imamo idealnog slušaoca, a to je terapeut. Svakom od nas je to ponekad potrebno. Ali je potrebno i da budemo u stanju da razvijemo stepen elementarne hrabrosti, da možemo sebi da postavimo pitanja", rekla je Tomić.

Prema njenim rečima, da bismo mogli da postavimo granicu drugima, potrebno je sebi postaviti pitanje "šta je mera do koje mogu da tolerišem ponašanje drugih".

"Kada odredim sebi meru u kojoj ću tolerisati ponašanje partnera, komšije, kolege, ja sam pobedila. To znači da imam dovoljno kapaciteta ljudskog, komunikativnog i moralnog da mogu da prihvatim da druga osoba ima neke minuse, jer niko nije savršen", navela je Tomić.

Ocenivši da su ljudi izgubili potrebu da budu bliski, jer ih trenutna kultura obeshrabruje da krenu u potragu za tim, Tomić je dodala da čim se iskaže potreba za drugim osobama "kulturni model to interpretira kao slabost".

"Da ne bismo pokazali sopstvenu krhkost, odustajemo od kontakta sa drugima. A prava sloboda se temelji na činjenici da možemo da prihvatimo sopstvenu krhkost, da je zagrlimo, integrišemo i onda smo nepobedivi", navela je Tomić.

Prema njenim rečima, ako ne sledimo modne trendove u bilo kojem smislu reći, kulturni model nas markira kao marginalca, kao manje vrednog i nebitnog.

"Svaki od nas želi da dobije potvrdu od društva. Zato ljudi slede modu, u stilu komuniciranja i oblačenja. To nije loše, ukoliko zaista odgovara našim potrebama. Ali ako silujemo sebe da bismo bili u trendu, to je onda ozbiljan problem", navela je Tomić.

Prema njenim rečima, postojala je faza apsolutne fascinacije tredovima, ali sada imamo dekonstrukciju tog narativa.

Tomić je primetila da su sada glavni tiktokeri "devojke koje se ne šminkaju, ne pričaju gluposti iz ljubića, površne stvari, nego pokazuju drugu stranu".

"Sada otvaraju novi prostor, samo što će se pojaviti novi problem - to će opet postati trend. I čim nešto postane trend, to je odmah idealan prostor da se instrumentalizuje za nešto drugo", navela je Tomić.

Prema njenim rečima, ljudi su gladni znanja na koji način mogu bolje da razumeju komunikaciju, susret dvoje ljudi, i kako da prestanu da se plaše da će druga osoba da im "okrnji auru".

Tomić je dodala da ljudi žele da budu suvereni u komunikaciji i da kažu šta žele, a da se ne osećaju loše posle toga.

Navevši da su ljudi anksiozni jer strepe od haosa, Tomić je dodala da ima nebrojeno mogućnosti da menjamo identitete, i postavlja se pitanje šta odabrati.

"Mi više ne znamo razliku između dobrog i lošeg, pravde i nepravde, lepog i ružnog. I dalje postoje, ali toliko ima mnogo novih vrednosti, da se više ne vide, gubimo perspektivu", ocenila je Tomić.

Pošto postoji "lastiš relativizacije", Tomić je rekla da "ništa više nije važno, jer je sve izjednačeno".

"To je problem. Anksiozni smo jer ne znamo kako da biramo, šta možemo, smemo i hoćemo", rekla je Tomić.