Vladimir Kecmanović: Roman "Kad đavoli polete" je metafora za svet

BEOGRAD - Pisac Vladimir Kecmanović je izjavio večeras da je imao potrebu da napiše roman "Kad đavoli polete", zbog navale političke korektnosti koja je počela da vređa inteligenciju i da postaje fizički pritisak.

Govoreći na promociiji romana u knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru Beograda, Kecmanović je dodao da "priča koja se nije desila" u romanu predstavlja metaforu za savremeni svet.

"U kome je večita eksplotacija dobila nove oblike, a hipokrizija dovedena do krajnje tačke, gde je crno belo, a belo crno. Pitam se da li je (Džordž) Orvel bio toliko genijalan da to predvidi ili ovi danas koriste njegove projekcije kako im odgovara", naveo je Kecmanović.

Kecmanović u romanu govori o bogatom Amerikanacu čiji usvojenik srpski dečak Mladen vrlo brzo shvata da sa njegovim starateljem nije baš sve kako treba i da je raj u koji je doveden nešto sasvim treće, nešto zlokobno i nasilno.

Izdavačka kuća Laguna je saopštila da je "Kad đavoli polete" politički nekorektan roman, između drame i trilera.

Kecmanović je ocenio da "đavole može da prizemlji samo Bog", dobivši aplauz posetilaca u ispunjenoj knjižari.

Književnica Mirjana Bobić Mojsilović je ocenila da je Kecmanović napisao "brutalan i brutalno istinit" roman.

"Ovo je muški roman po jeziku koji Vlada koristi da opiše jednu veliku temu zapadne civilizacije. Pročitala sam ga kao neverovatno tačnu i istinitu metaforu o trenutku u kome živimo, ne proteklih deset, nego 100, 200 godina", ocenila je Bobić Mojsilović.

 

Prema njenim rečima, "Kad đavoli polete" je "priča o zlostavljanju, lomljenu čoveka, o psihičkom, fizičkom, seksualnom zlostavljanju".

Bobić Mojsilović je primetila i da "užas okružuje knjigu i Kecmanovića", pošto, kako je navela, botovi optužuju knjigu i pisca "za užasne događaje".

Navevši da su takve optužbe protiv Kecmanovića bile "kao kad bi Dostojevskog optužili za promociju samoubistva", Bobić Mojsilović je dodala da se dešava da ljudi odlučuju okrenuti se protiv knjige i pisca, koji je "ni kriv ni dužan napisao istinu".

"Knjiga je duboko protiv nasilja, iako se bori brutalnim kontekstom i tekstom, ali utoliko je delotvornija", naglasila je Bobić Mojsilović.

Pisac Vladimir Tabašević je istakao da mu se kod Kecmanovića dopada "njegova isprekinuta, krnja rečenica koja svojim stilom, formom sugeriše temu kojom se bavi".

"U poplavi paraliterature, angažovane književnosti koja ima za cilj promovisanje određene vrste ideoloških stanovišta, Kecmanović uspeva da iz nehata talentom progovori nešto što je prilično važno", ocenio je Tabašević.