Georgi Gospodinov: Bukerova nagrada otvara vrata za pisce Balkana

BEOGRAD - Bugarski pisac Georgi Gospodinov izjavio je danas da je primajući prestižnu Bukerovu nagradu osetio da ona otvara vrata piscima i glasovima sa Balkana.

Gospodinov je na konferenciji za novinare njegovog srpskog izdavača Geopolitike poručio da treba iskoristiti tu priliku kada je pažnja svetske javnosti usmerena na književnost Balkana.

Za "Vremensko sklonište" (2020, Geopoetika, 2023) Gospodinov je dobio pored Bukera 2023. godine i Evropsku nagradu Strega (2021), a listovi Gardijan i Fajnešel Tajms proglasili su njegov roman za knjigu godine.

"Kad sam ušao u širi izbor za Bukera bio sam na Sajmu knjiga u Solunu, gde su bili pisci iz Srbije, Grčke i Rumunije, i svi su me podržali. Bilo im je drago da neki pisac iz regiona bude u izboru. Meni je bilo drago zbog toga, jer smo mi pisci egocentrični. A ja sam naišao na podršku balkanskih pisaca", istakao je Gospodinov.

Prema njegovim rečima, pisci koji dolaze kao sa evropske periferije, trebalo bi da se bave u svojim delima velikim pitanjima, jer se inače susreću sa potcenjivanjima, pošto se od pisca iz Sofije ili Beograda očekuje priča o istorijskim stvarima i ratovima, a ne savremeni roman.

"Ako imaš sreće postaneš poznati bugarski pisac. Ako imaš još više sreće postaneš poznati pisac sa Balkana, pa onda evropski. Ali ako imaš jako, jako puno sreće postaneš samo pisac. To želim da budem - samo pisac", naveo je Gospodinov.

Jedan od najprevođenijih bugarskih pisaca, autor "Fizike tuge" i "Prirodnog romana", završio je "Vremensko skladište" krajem 2019. i bilo je predviđeno da izađe početkom 2020, godine, kada je izbila pandemija Kovid-19, a izdavač se pitao da li da knjigu objavljuje u trenutku kada su knjižare zatvorene.

"Rekao sam da je ovo pravo vreme da izađe antiutopijsko-distopijski roman u distopijsko vreme. Srećan sam što smo ga objavili, iako su ljudi bili zatvoreni. Sećam se kako su poručivali knjigu poštom, po bugarskim gradovima i selima, i širom Evrope. Ludi su mi pisali i rekli da su preživeli uz ovu knjigu", rekao je Gospodinov.

Govoreći o srpsko-bugarskim odnosima, Gospodinov je primetio da ima više prevedenih romana srpskih pisaca na bugarski nego obrnuto, i dodao da je u Bugarskoj srpska književnost važna.

Primetivši da kod obe strane poslovnično postoji više zanimanja za događaje u udaljenim zemljama, poput Portiugala i Francuske, nego međusobno, Gospodinov je naveo da se kod mladih javlja znatiželja za dešavanja kod suseda.

U vreme komunizma za Bugare je Srbija bila zapad, jer je bila bliža izvorištima popularne kulture, pa su mnogi bendovi iz naše zemlje često dolazili u Sofiju, a Gospodinov je naveo kao važne pisce za njegovo književno obrazovanje Ivu Andrića, Miroslava Krležu i Branislava Nušića.

"Sada ja imam dobre srpske čitaoce i mnogi mladi srpski pisci dolaze u Sofiju. Počeli smo da pojačavamo znatiželju, što je važno", napomenuo je bugarski književnik.

Upitan za svoje viđenje trenutne bugarske književnosti, Gospodinov je primetio da poseduju jaku tradiciju kratke priče i pripovedanja, da se "mnogo dobrih stvari dešava u pesništvu" i da se javljaju mladi pisci okrenuti romanu.

Nakon dobre tradicije sa piscima iz šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, poput Ivajla Petrova i Viktora Paskov, Gospodinov smatra da se još uvek čeka na veliki roman o događajima 1989. godine i posle pada komunizma, i očekuje da će njihovi stvaraoci ubuduće tome težiti.

Primetivši da Bugari imaju tendenciju ka istorijskom romanu, "ne tako uspešnu", Gospodinov je dodao da je sumnjičav "kad neko piše roman kako smo bili veliki u devetom ili desetom veku", ali je dodao da je to ipak važna tendencija.

Dodavši da se i njegove priče dešavaju u prošlosti, jer je normalno da pisac prema njoj ima blago otvorena vrata kroz koja može izaći, Gospodinov je istakao da je opasno kad neko želi da stavi naciju u izmišljenu prošlost.