Održana promocija poslednjeg dela Dobrice Ćosića “Knjiga o Titu”

BEOGRAD - Poslednje delo Dobrice Ćosića "Knjiga o Titu“, u izdanju kuće “Laguna”, na koje se čekalo 10 godina, promovisano je večeras u knjižari Delfi SKC u Beogradu.

O knjizi su govorili ćerka velikog pisca Ana Ćosić Vukić, istovremeno priređivač ove knjige, Veljko Lalić, glavni i odgovorni urednik magazina "Nedeljnik", Marko Krstić, urednik dela, dok je moderator bila Tanja Vučković ispred “Lagune”.

Dobrica Ćosić je u poslednjoj knjizi pripovedao o svom odnosu sa Josipom Brozom Titom, od prvog susreta do prekida odnosa, nakon pisma o smeni Leke Rankovića.

Ovo je takođe rekonstrukcija jednog vremena, raspada zemlje, jugoslovenstva, i najviše srpskog poraza.

Nad ovim rukopisom 18. maja 2014. godine preminuo je Dobrica Ćosić.

Ćerka pisca je večeras izjavila da su mnogi znali da je njen otac stvarao ovu knjigu u svoje 93 godine, i pitali su se kom izdavaču će ponuditi svoj rukopis o maršalu Titu.

Sa setom je Ana Ćosić Vukić govorila o činjenici da dela njenog oca odavno više nisu ponovno objavljivana, kako tvrdi iz političkih razloga, te da je ona kao ćerka želela da se prvo opet objave svi njegovi romani.

Nakon toga je plan bio da svetlost izdavaštva ugleda i Ćosićeva zaista poslednja knjiga na kojoj je radio do pred sam kraj života.

Ona je podsetila da je "Laguna" poslednjih godina ušla u ovaj veliki izdavački izazovni poduhvat i objavila sledeće romane: "Daleko je Sunce", "Koreni", "Bajka", "Vreme smrti" I-IV, "Deobe", "Dvanaest portreta", "Vreme vlasti" I-IV, "Vernik" I-II, "Vreme zla" ("Grešnik", "Otpadnik"), "U tuđem veku II".

"Tek nakon objave svih tih romana mog oca imalo je smisla da se pojavi i poslednje delo o Titu. Bez svih ostalih, to bi izgledalo tako da se godinama ništa ne objavljuje od stvaralaštva Dobrice Ćosića i onda se ođednom eto pojavi neka njegova poslednja knjiga. Ovako je mnogo prirodnije, i eto objašnjenje zašto se čekalo deset godina da objavimo 'Knjigu o Titu'", navela je ćerka.

Ona je ocenila da je sudbina srpskog naroda Ćosiću bila jedna od najvažnijih tema u svojim velikim i neprolaznim književnim delima.

Ana Ćosić Vukić je takođe podsetila da je otac želeo tokom života da završi sva započeta dela.

"Zanimala ga je društvena stvarnost druge polovine 20. veka. Želeo je da konačno završi sagu o porodici Katić i započeo je roman 'Vreme vlasti II'. Ipak, moj otac nije bio samouveren, mislio je da nema dovoljno romaneskne sposobnosti u poznim godinama da to uradi. Ali, na kraju ga je završio 2007. godine i objavio u 'Prosveti', osvrnula se ćerka na taj period. Na kraju, ona je dodala da je njen otac završio i knjigu memoara 'Piščevi zapisi' i time obeležio šest decenija svog rada, i poslednji književni projekat mu je bio 'U tuđem veku II', koji mi se posebno svideo, završio je roman pred smrt, gde je opisana bolest moje majke", rekla je ona.

Tako je stigao red na definitivno poslednje delo "Knjiga o Titu", o kome je prvi pisao svojevremeno upravo Veljko Lalić, novinar i glavni i odgovorni urednik "Nedeljnika".

On je naglasio da je imao intervju sa Dobricom Ćosićem za ovaj magazin nedelju dana pred njegovu smrt i da ga je "taj razgovor razbio".

Lalić je napomenuo da od tog intervjua nije mogao da se sredi, oporavi, ostavio je izuzetno snažan utisak na njega, da je posle samo bio zbunjen i sluđen.

"Knjiga predstavlja važan istorijski dokument, istorijski izvor prvog reda. Dobrica Ćosić i Tito su ovde dve važne pojave. Ovo delo je moglo da se objavljuje kao neki feljton u nastavcima. Tek će knjiga imati svoju pravu važnost vremenom. Toliko je vrhunski napisana, na svetskom nivou, da bi trebalo da je izučavaju barem 15 instituta", smatra Lalić, a onda se osvrnuo na političku karijeru književnika, kada je Ćosić bio predsednik Jugoslavije.

Prvi čovek "Nedeljnika" je otkrio da je u ovom rukopisu jasno da Ćosić uvek priča samo istine, kao da je prorok koji je sve unapred znao šta će se desiti ovoj zemlji i srpskom narodu.

"Zapravo, ovo je njegova prva politička knjiga. Ćosić je priznao sebi da žali što je pisac Dobrica Ćosić postao političar Dobrica Ćosić. To izgleda nikada nije prežalio. Memoari su mu otvoreni do kraja, on je prvo veoma oduševljen Titom, koji mu je nudio da postane predsednik SFRJ, a onda kada se razočarao duboko u njega, radovao se Titovoj smrti. Ovde je Tito prikazan isključivo kao političar, priča samo o tim temama, ništa drugo. A Dobrica Ćosić je tvrdio da nema talentovanijeg političara kod nas od Zorana Đinđića", zaključio je Veljko Lalić.

Kako navodi Tanja Vučković iz "Lagune", jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji Srbije u „Knjizi o Titu“ vaskrsava i oživljava jednu epohu koju su, sasvim sigurno, obeležila dva čoveka - predsednik i pisac, odnosno Josip Broz i Dobrica Ćosić.

Vučković je istakla da je u pitanju testamentarna Ćosićeva knjiga, koja je važna na toliko načina, osvetljava mnoge situacije i komunicira na razne značajne teme.

Urednik Marko Krstić je rekao da nikad nije imao manje intervencija nad nekim delom kao oko "Knjige o Titu", te da se susretao više puta sa Ćosićem koji je rukopis stvarao decenijama.

"Sve je Dobrica Ćosić sam radio, pisao, oblikovao i dobili smo formu knjige koju imamo sada pred nama. Iako je u naslovu, ovde Tito nije glavni lik, već Ćosić, njega pratimo. On je hteo da Tito isijava iz knjige. Nažalost, Ćosić je preminuo stvarajući ovaj rukopis", naznačio je Marko Krstić, pisac i upravnik Etnografskog muzeja u Beogradu.

On je ukazao da je ova knjiga poslednji sud o njihovom odnosu i poslednja istina o najkontroverznijem sukobu u istoriji Jugoslavije, Tita i Ćosića.

"Ovo su 'Vreme smrti', 'Vreme zla' i 'Vreme vlasti' sabrani na jednom mestu. Knjiga nije dnevnik, već vrsta dokumentarnog romana. Opisuje se kako Dobrica Ćosić ulazi na veliku scenu, bori se za svoju ideju, a onda prolazi kao protivnik te iste ideje koju je toliko dugo podržavao. Tolike velike romane je stvarao svih tih decenija, izuzetno mi je drago što je konačno izašlo i njegovo poslednje takođe veliki i važno delo", zaključio je urednik Marko Krstić.

Stvaralaštvo Dobrice Ćosića je veoma zainteresovalo glumca i producenta Gorana Šušljika, koji je realizovao TV serije “Koreni” (2018) i “Vreme zla” (2021), a uskoro se očekuje i emitovanje serije “Vreme smrti” iz 30 epizoda.