Održana promocija knjige "Beograd između tradicije i savremenosti"

BEOGRAD - Predstavljanje knjige “Beograd izmedju tradicije i savremenosti” autora Slobodana Maldinija, održano je u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu.

Promocija novog dela je realizovana u okviru pratećeg programa izložbe „Arhitekta kao crtač i slikar” tandema autora Slobodana Maldinija i Sofije Lancoš Maldini, otvorene u decembru, a koja će trajati do 14. februara na istom mestu.

Nakon promocije knjige, u Galeriji nauke i tehnike SANU, takodje kao deo pratećeg programa izložbe, održano je predstavljanje putopisa i filma "Naša Indija" u prisustvu autorki Helene Cuculić i Sandre Begović, uz razgovor sa Slobodanom Maldinijem.

Arhitekta i profesor Maldini je objasnio da njegova nova knjiga zapravo predstavlja sublimaciju tekstova koje je pisao poslednjih 11 godina za dnevni list "Večernje novosti", časopis "Arhitektura", svoj blog i za druge razne magazine i publikacije.

Izložba “Arhitekta kao crtač i slikar” otvorena je u organizaciji Asocijacije srpskih arhitekata, koja je istovremeno i izdavač ove knjige.

Maldini je približio svoju knjigu "Beograd između tradicije i savremenosti" da sadrži njegova razmišljanja i poglede na arhitekturu i urbanizam Srbije, te naše probleme koji su obeležili Beograd poslednju deceniju, i šire.

"Knjiga predstavlja polje urbanizma, arhitekture i kulture. Arhitektura je živi organizam, nekada umire u našim društvima. Moramo imati odnos prema gradu u kom živimo. Svaki grad ima duboki istorijski trag, toga moramo biti svesni", rekao je Maldini i dodao da njegov sud u knjizi ne mora biti merodavan sa svima, više je njegovo lično mišljenje o svim tim raznim arhitektonskim projektima i ne nudi nužno prava rešenja.

On je podsetio da su na aktuelnoj izložbi prezentovana dela iz njegove lične kolekcije, Muzeja nauke i tehnike, Muzeja grada Beograda, Fondacije Milan Zloković, privatnih kolekcija Miloša Vujasinovića, Ninka Radosavljevića, Đure Popovića

Maldini je ocenio dok piše o svim tim problematičnim arhitektonskim rešenjima, ima utisak da vodi "Donkihotovsku" borbu, ili ima Sizifov posao, mada kaže da u tome istrajava, ima ljude koji mu pomažu i podržavaju ga, mada ih ne bi nazvao sledbenicima.

"Čini mi se da ćemo polako vremenom gubiti nacionalni, istorijski, tradicionalni identitet. Mislim da nije civilizacijski ćutati. Poslednjih 10 godina sam dosta pisao te tekstove, kolumne, i pomalo sam žrtvovao svoju karijeru arhitekte. Govoreći o ovim temama, svojim razmišljanjima, stvorio sam jedan svoj dokument. To je upravo ova knjiga o Beogradu. Ona je trajni dokument za sve buduće istraživače, bolje nego tekst i vest u novinama koja potraje 24 sata. O knjizi se može pričati nedelju dana, ali onda ostaje trajna", smatra Maldini.

Onda se autor knjige vratio na temu svoje izložbe „Arhitekta kao crtač i slikar“, što je rezultat višedecenijskog projekta Maldinija i Sofie Lancoš Maldini tokom kojeg su posvećeno prikupljali crteže, skice, pisma, krokije i fotografije koje su izradili poznati srpski i svetski arhitekti, kao i likovni umetnici.

"Izložba nam pokazuje da postoji izvanredna tradicija i kultura, pregled značajnih arhitekata. To je tradicija arhitekture bivše Jugoslavije i Srbije. Izložba i knjiga probijaju zablude da je arhitektura na staklenim nogama. Ovim možemo da je vratimo tamo gde joj je mesto, na visokom položaju srpske kulture", ocenio je Maldini.

Profesor i arhitekta Aleksandar Kadijević je ocenio da je knjiga "Beograd između tradicije i savremenosti" publicistički doprinos autora i "istovremeno važan doprinos naše graditeljske kulture".

Kadijević je opisao knjigu da govori o vremenu zabluda, gde smo svi svedoci pada kulture u zasenak politike.

On je podsetio da je bivši američki predsednik Barak Obama svojevremeno 2009. godine, kada je došao na vlast, rekao "vi možete da protestujete koliko god želite, ali mi nećemo ništa promeniti".

"Slobodan Maldini u 566 kolumni vrlo provokativnih naslova u ovoj knjizi govori o stanju svesti i želji da osudi globalističke nosioce tog mejnstrima ili glavne struje. Autor govori otvoreno, provokativno, ali ne i kritizerski. Knjiga je napisana za najširu javnost, ne samo za arhitekte, već za istraživače, naučnike, hroničare društva i kulture, istoričare, ili istoričare umetnosti, pa i istoričare arhitekture", naglasio je Kadijević i definisao da je pisac i arhitekta Maldini postao vremenom "nacionalno osvešćeni levičar, dok je ranije pripadao postmodernizmu".

"Duh arhitekture i duh Beograda moramo braniti i obraz mora da bude svetao. Beograd je za mene svet. Investitorska arhitektura danas vlada i ima apsolutnu prednost. Moram priznati da se nisam nikada učlanio ni u jednu stranku, ali pripadam jednoj stranci, mog prijatelja Slobodana Maldinija, a to je - arhitektura", zaključio je Aleksandar Kadijević.