Predstavljena monografija o slikama monahinje Marije o Jasenovačkim mučenicima

BEOGRAD - Muzej žrtava genocida predstavio je danas dvojezičnu srpsko-englesku naučnu monografiju autorke Jelene Erdeljan "Monahinja Marija: Slike monahinje Marije - Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja“. 

U obraćanju zvanicama u Narodnom muzeju Srbije, episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk je ocenio da je monografija "nova strana u našem odnosu prema novom Kosovu - Jasenovcu, mestu koje je postalo svetski simbol stradanja".

Podsetivši da je koncentracioni logor Jasenovac Nezavisne Države Hrvatske (NDH) "bio okrutniji i strašnij i od nacističkih logora", Ćulibrk je, između ostalog, ocenio da je "knjiga znak obnove i pobede našeg naroda".

Monografija čije su objavljivanje omogućili Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida, sadrži slike monahinje Marije Antić iz manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu, Eparhije pakračko-slavonske.

Iz Muzeja žrtava genocida je navedeno da se u radovima monahinje Marije mešaju ikonopisačke tradicije sa naivom i elementima stripa i grafike Dalekog istoka.

Radovi su "inspirisani stvarnim i tragičnim događajima u Jasenovcu jesu ikonične predstave i savremeni svedok vremena i područja koje je i dalje mesto bola, stradanja, patnje i sećanja".

U svom obraćanju, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Jelena Erdeljan je poručila da se "duboko klanjamo žrtvama Svetih novomučenika Jasenovačkih".

Erdeljan je istakla da "slike monahinje Marije na uistinu dubok smiren, nežan i lep način preobražavaju prostor smrti u prostor vaskrsenja".

"Ovaj prostor jeste istinski pravi, novi Jerusalim i pred tom činjenicom, kao i pred praznim grobom Hristovim, zaustavljaju se sve reči. Ono što osećamo u srcima i nada u vaskrsenje su ono o čemu nam govore slike monahinje Marije", rekla je Erdeljan.

Monografiju je posvetila svom pradedi Novaku Radoviću, ratniku sa Cera, ubijenom na kućnom pragu u Vukovaru 10. aprila 1941. godine, na dan stvaranja Nezavisne Države Hrvatske.

Erdeljan je zaključila rečima da monografiju prepušta čitaocima, a svoje molitve upućuje Svetim novomučenicima Jasenovačkim "da spasu duše naše".

Profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti FIlozofskog fakulteta u Beogradu Lidija Merenik je istakla da je to "izuzetna monografija, koja probija put razumevanja genocida kroz vizuelnost, koliko je to moguće".

"Slike su više ikone nego slike. Jako mi je teško da kažem da su ove slike lepe, znajući stravične istorijske činjenice i svedočenja, koja su ovde štampana", rekla je Melenik.

Prema njenim rečima, u monografiji su ""slike o vrlo brutalnim događajima, o smrti dece, nedužnih ljudi, o nezamislivoj pobedi zverstva nad životom".

Merenik je dodala da su slike monahinje Marije "nebeski nežno posvećene deci, nadi, životu i suosećanju".

Kustos Muzeja žrtava genocida Nikola Radosavljević je ocenio da je monografija "potpuno novo svedočanstvo", i sprovodi nas "kroz potpuno novi svet, zasnovan na realnim događajima".

Prema njegovim rečima, monografija sadrži s jedne strane tekst koji opisuje slike monahinje Marije, a sa druge naučnu studiju Erdeljan.

Radosavljević je ocenio da je knjiga na granici monografije, sakralne i moderne vizuelne umetnosti.

Ocenivši da su radovi monahinje Marije prirodni nastavak svedočanstava iz tekstova, knjiga i arhivske građe, Radosavljević je dodao da su i emotivno svedočanstvo važno za kulturu sećanja na stradanje srpskog naroda u NDH.