Dejan Jović: Jugoslavija je danas laka meta, a i prema Titu su nefer

BEOGRAD - Hrvatski politikolog Dejan Jović ocenio je večeras, promovišući knjigu “Uvod u Jugoslaviju”, da je socijalistička Jugoslavija bila eksperiment, u kome je partija bila na prvom mestu, ali da ju je danas lako napadati jer je niko ne brani.

Na promociji knjige u ispunjenoj dvorani "Amerikana" Doma omladine Beograda, Jović je rekao da je Jugoslavija bila njegova domovina, prisetivši se kako je u prvom razredu osnovne škole 1974. godine učio da ima užu i širu domovinu - Hrvatsku i Jugoslaviju.

Naglasivši da za njega oko te dvojnosti nije bilo nikakvog problema, Jović je dodao da u knjizi pominje da su postojale i dve himne, pošto su na svečanostima, kako je naveo, izvođene "Hej Sloveni", a nakon toga "Lijepa naša".

Profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Jović se prisetio i da su tokom njegovog školovanja u Hrvatskoj ispred škole stajale tri zastave od kojih je jedna bila partijska.

Prema njegovim rečima, Jugoslavija je "samo jednim delom bila država, a većim delom domovina, ali i projekat i eksperiment ".

Napomenuvši da je Jugoslavija centralna tema njegovog profesionalnog i akademskog rada, pa je tako autor knjige "Jugoslavija: država koja je odumrla“ (2003), Jović je dodao da ima osećaj da će joj se još vraćati, pošto smatra da za to ima potrebe.

"Jedan od motiva ove knjige je bio što se o Jugoslaviji puno priča, a opet je neko skriveno mesto. U Hrvatskoj se uobičajilo reći 'bivša' država. Ne spominje se ime ili je bivša Jugoslavija", primetio je autor.

Jović je dodao da postoji strah od Jugoslavije "i potreba da se novi identiteti definišu kroz njeno odbacivanje i ocrnjivanje", a ona je "lak protivnik, jer se ne brani i nema niko da je brani".

Između ostalog, Jović je ocenio da je problem što je Jugoslavija nastala u vreme Prvog svetskog rata između dve zaraćene strane.

Kao dodatan problem smatra što nikad nije prevaziđen "unutarsrpski konflikt" između Srba iz Srbije, iz Crne Gore i prečana.

Priznavši da je predsednik Josip Broz Tito (1892-1980) velika tema njegove knjige, Jović je primetio da su "danas vrlo nefer prema njemu".

Jović je naveo da je u pokušaju da koliko je moguće u istraživanju dopre do Tita, shvatio da on "može jako mnogo, ali ne sve, moćan je, ali nije svemoćan".

Udar na komunističkog funkcionera iz Srbije Aleksandra Rankovića je bio Titov odgovor na ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija i smenu Sovjetskog vođe Nikite Hruščova, smatra Jović.

Prema njegovim rečima, tim potezom je Tito nastojao da reguliše političku moć, a uz to je dozvolio decentralizaciju zemlje.

Primetivši da i danas vlada veliki interes za Tita, Jović je ocenio da u Hrvatskoj zaboravljaju da im je napravio ono što je vođa Hrvatske seljačke stranke Stjepan Radič želeo, a nije mogao - republiku u jugoslovenskoj federaciji.

U slučaju Srbije bi se moglo reći da joj Tito nije učinio mnogo, ali Jović je naveo da se zaboravlja da ju je obnovio kao političku jedinicu nakon što je bila ukinuta 1918. godine.

"Napravio je državu Srbiju, kao i Hrvatsku. U njegovo doba Srbi su živeli u jednoj zemlji Jugoslaviji, a Kosovo je bilo u Srbiji bez obzira na pokrajine", naveo je Jović.

Prema njegovim rečima, za raspad Jugoslavije ogromnu odgovornost snosi komunistička partija, čija su rukovodstva mogla drugačije da reše stvar, a među njima se, dodao je, dobro držao predsednik Makedonije Kiro Gligorov.

Voditelj razgovora novinar Andrej Ivanji je primetio da su Jovića napadali sa leva i desna, sa srpske i hrvatske strane, a bio je i savetnik ministara iz Hrvatske demokratske zajednice i predsednika Hrvatske Ive Josipovića.

"Kad nekoga napadaju sa svih strana mora da je negde u pravu", primetio je Ivanji.

Ivanji je naveo da Jovićeva knjiga poseduje odličan stil i jezik, jasne misli i lajtmotiv, iako autor čitaoca vodi kroz problematičnu problematiku.

"Vrlo brzo čitalac vidi da autor nije pretenciozan, ne misli da je otkrio sveti gral istine i daje različita tumačenja i svoju analizu. Ima svoj stav, ali ga ne nameće čitaocu", ocenio je Ivanji.

Prema njegovim rečima, Jovićeva knjiga "treba da posluži generacijama koje nisu iskusile ni Jugoslaviju ni njen surov raspad".

Direktorka Akademske knjige Bora Babić je ocenila da Jović razbija mnoge mitove o socijalističkoj Jugoslaviji, i da mu je stil akribičan, informativan i jasan.

Babić je dodala da će knjiga postati "neizostavna literatura za proučavaoce istorije Jugoslavije".