Blečić: Izložba “Sunce ne bira koga greje” sledeće godine u Beogradu

BEOGRAD - Umetnica Jelena Blečić rekla je Tanjugu da je kombinacija prirode, vazduha, neba i prirodnih materijala njene izložbe “Sunce ne bira koga greje” u Sirogojnu, izazivala da se ljudi zaustave i priušte sebi jednu vrstu smirenja i tačke u kojoj će zastati, kao i da će sledeće godine tu izložbu moći da vide i posetioci u Beogradu.

Pored toga, navela je da je zahvalna na reakcijama upućenim izložbi koja je bila postavljena mesec dana u Sirogojnu kod Zlatibora.

“Prezahvalna sam na onome šta se dešavalo sa druge strane u očima posmatrača. Taj ambijent nije slučajno izabran jer sam mislila da je izuzetno važno da na neki način zagolicam onoga ko posmatra u nekom drugačijem prostoru. Ta vrsta izmeštanja u prirodu i u muzejima na otvorenom je po sebi jedna oaza koja čuva izuzetno važne vrednosti koje danas isparavaju lagano…”, objasnila je Blečić.

Prema njenim rečima, na pomen naziva izložbe, “lica su postajala ozarena i širila su najdivniji osmeh”.

Blečić je rekla da je izložba trajala mesec dana, da je realizovana u okviru Nacionalne prestonice kulture, i da je bila vrlo posećena.

“Kad je počela da se nazire, ljudi bi stajali sa strane i posmatrali kao predstavu. Fotografisali bi, postavljali pitanja, interesovali se kada, kako...”, objasnila je Blečić napomenuvši da je sledeća postavka planirana da bude u Beogradu.

Tokom razgovora, Blečić se dotakla i životnih pitanja, pitanja individualnosti, samospoznaje i ličnog razvoja.

Govoreći o pitanju individualnosti rekla je da su individue u “sve većoj meri potopljene”, a da je za njihov pronalazak važna nega “lične filozofije”.

“Tako možemo osećati ukus života i znati zašto smo ustali taj dan, čemu težimo, i tada možemo biti slobodni stvaraoci”, rekla je Blečić i objasnila da pravi stvaraoci znaju da žive sopstvenu autentičnost.

Prema njenim rečima, ukoliko podesimo frekvenciju i energiju na trivijalnost, naš fokus će otići previše na tu stranu i mnogo toga će “proći pored nas”.

“Postoje i mnoge druge stvari, kao što je negovanje lične filozofije, kao što je mogućnost da redovno obavljamo unutrašnju higijenu i razgovor sa sobom. Sve manje slušamo sebe, a važno je da čujemo sebe i da sebe jako poštujemo”, napomenula je Blečić.

Poredeći bežičnu bubicu sa unutrašnjim ja Blečić je rekla da je važno čuti tu bubicu i spoznati sebe.

“Ako radiš na ličnoj filozofiji i na sebi kao slobodnom čoveku, slobodnom mislećem čoveku, slobodnom stvaraocu, sve što današnje vreme donosi, možemo da shvatimo kao fantastične prilike, olakšavajuće okolnosti, zgodne alatke”, istakla je Blečić.

Blečić je rekla da individua izgubi veliku energiju bežanjem od sebe i trošenjem vremena na nepotrebne misli, a da je toga postala svesna kada je otkrila slike sa kojima je počela svoje najznačajnije izložbe.

Prema njenim rečima, do 1998. bila je neko ko je tragao i posmatrao kako da shvatirealnost, a onda je zaključila da je samospoznaja večni proces.

“To je samo inicijalna stvar koja stalno mora da se gradi i razvija. I nema razlike, ja sam umetnik koji se izražava na način koji se izražava. Za mene su svi ljudi umetnici, samo nekog drugog posla i poziva. To može da bude nešto što ćeš ti raditi tako što ćeš motivisan da sebe nahraniš, da sebe obnoviš, da rasteš kroz to, da mu daš vreme, da mu daš na značaju. U mom slučaju to su bile moje slike”, objasnila je Blečić.

Ona je istakla da se nije teško rastajala od svojih slika jer je svaka nova slika bila važnija od prethodne i da se tokom stvaranja rodilo “ogromno polje samomotivisanja”.

Na pitanje o samopodršci, kao i o podršci najbližih rekla je da ljudi često tražeći potvrdu od drugih svoj život pretvore “bez razloga u patnju”, a da je svoje studente učila da sami sebe podržavaju.

“Ono što su moji studenti imali od mene, osim jednog vrlo iskrenog i posvećenog rada, imali su priliku da razgovaraju i da razmenjuju iskustva, a svako od njih je priča za sebe”, objasnila je Blečić.

Blečić je osnovala program “Tehnologija stvaralačke inteligencije” koja podrazumeva “vrstu stimulacije rada na sebi”.

“A sa druge strane podrazumeva da razumemo da imamo dar u sebi, da jesmo ljudi koji imaju svoj talenat, ali da to nije dovoljno. Neophodna je samodisciplina, posvećeni rad, samoodricanje…”, napomenula je Blečić objasnivši da je samodisciplina pomeranje ličnih granica.

Prema njenim rečima uspeh je individualan i ne treba da bude po merilima, standardima i razumevanju drugih.

“Ako mi jurimo u tom smislu za pet minuta pažnje ili slave ili svetla ili nečega, mi ćemo opet da odemo od sebe. Ja ne pravim nikada sliku da bih se ona dopala celom svetu već da ispričam priču koju sam osetila u tom momentu”, objasnila je.

Prema njenim rečima, kao umetnica kod čoveka prvo primeti dušu.

“Imam jednu skulpturu, zove se ”Gledaj srce”. Iz srca izvire krv, a krvlju teče naša duša i zato gledaj srce. Ja se trudim uvek da vidim onoga preko puta sebe u tom smislu. I to je jedini način da mi posmatramo sve oko sebe i sebe sa bezrezernom ljubavlju, koja onda može da bude i čvrsta i meka i da pristupi adekvatno u onoj drugoj strani”, objasnila je Blečić.

Blečić kaže da je radost mudrost, za razliku od sreće koja je momenat, a da je svaka promena “mala smrt”.

“Ne možete vi iskreno da se radujete i da se smejete ako ne znate da pustite suzu. Ako ne znate da otugujete kako treba, ako ne znate da očistite i da shvatite da je suza u stvari moment da rastemo, da se razvijamo, da se menjamo, da otpustimo”, rekla je ona.

Prema rečima Blečić umetnost treba da bude i društveno, i kulturno, i filozofski, i psihološki i ezoterijski angažovana.

“Kroz konzumiranje umetnosti, kulture i života na kraju krajeva, i konzumiranje samog sebe, pre svega, u stvari pristupaš prema sebi kao multidimenzionalnom biću. I samim tim ti je sve lepše u okviru tvoje aure i tvog bića i tvoje kože”, objasnila je Blečić.

Prema njenim rečima, izložbom su najviše bila oduševljena deca koja su imala svoju predstavu o njoj, a istakla je da su neka od njih i grlila skulpture.

Na pitanje o mladima i uticaju novih tehnologija na decu rekla je da je važna sposobnost prilaska deci, kao i da je važno osvestiti “tačke koje polako gube”.

“U isto vreme sam shvatila da ima mnogo toga što mogu da naučim od njih. To je jedna interakcija. Čarobna interakcija”, rekla je ona objasnivši da nije dobro generalizovati već doneti zaključak, promišljeno i širom otvorenih očiju.