Miki Manojlović: Zafranović će snimiti film sa velikim F

BEOGRAD - Glumac Predrag Miki Manojlović kaže za Tanjug da ga je zaintrigirao hrvatski "Stric", da od Lordana Zafranovića treba očekivati veliki film o Jasenovcu, da je Oskar "Ničije zemlje" bio uspeh svih u regionu i da bi, pre svega televizije, trebalo da otvore vrata mladim dramskim telentima.

Manojlović je rekao da ga je ulozi u "Stricu", koji je trenutno u srpskim bioskopima, privukao "izvanredan, višeslojan scenario" i da je proces saradnje se hrvatskim autorima Andrijom Mardešićem i Davidom Kapcem bio "jako lep, nepredvidiv i kreativan".

 

Prema njegovim rečima, "Stric" "intrigira, budi emocije" i "takav film nije snimljen ovde", sa pričom o "savremenom čoveku koji vraća sebe i druge u osamkdeset, u godine svoje lične traume".

Manojlović je igrao i u nedavnom debitantskom ostvarenju reditelja Nenada Pavlovića "Trag divljači", rađenom po romanima njegovog oca Živojina Pavlovića, kod koga je igrao u filmu "Hajka" (1977).

Glumac kaže da je zahvaljujući "Stricu" i "Tragu divljači" dobio mogućnost da u sebi pronađe "nove prostorčiće sopstvenog bića".

"Zato to i živim. Kad budem počeo da otkrivam sam sebe, biće dosadno tad me nećete gledati", rekao je Manojlović.

 

Osvrćući se na saradnju sa rediteljima "Praške škole", Manojlović je ocenio da se ona naslonila na prethodni Crni talas i plasirala "našu kinematogarfiju u najviše moguće visine", pošto su učili od fantastičnih profesora poput Miloš Formana i Elmara Klosa, koji su bili u punoj kreativnoj snazi.

Ključne ličnosti za dalji razvoj "Praške škole" bile su urednice u televizijama Beograd Zora Korać i u Zagreb Nola koje su "umele da prepoznaju dar", smatra Manjojlović.

"Da ih nije bilo ne bi bilo ni 'Praške škole', kratkih dokumentarnih filmova i prvih radova na osnovu kojih su snimili prve filmove ili serije, kao 'Grlom u jagode', 'Pogledaj me nevernice'. Jako je bitno kad ste mladi da budete debitant na vreme", naglasio je Manojlović.

Kao čoveka izuzetne inteligencije i ogromnog talenta, koga neobično ceni, Manojlović je naveo reditelja Miloša Radovića, koji je debitaovao u svojim pedesetim godinama, "takva vrsta inteligencije mora da izbije u filmskom gejzoru puno ranije".

 

Prisetivši se da je njegova prva saradnja sa jednim od praških đaka, rediteljem Emirom Kusturicom "Moj otac na službenom putu" bio nominovan za američkog Oskara za strani film 1985. godine, Manojlović je rekao da je nagrada ipak pripala "Zvaničnoj verziji", tada politički zanimljivijem i korektnijem ostvarenju.

Prema njegovim rečima, glasačima američke akademije je vremenski bila bliža tema svrgavanja predsednika Salvadora Aljendea u Argentini 1973. nego rezolucija Informbiro u Jugoslaviji 1948. godini.

Manojlović je naglasio da je bilo važno za sve u regionu što je film Danisa Tanovića "Ničija zemlja" (2001) dobio Oskara za strani film.

"Ne samo za Bosnu i Hercegovinu, nego ceo region i deo Evrope koji nije englesko govorno područje. Time hrabri i skreće pažnju, daje nadu ovdašnjim ljudima. Motiviše. Kad ga on (Danis) dobije - dobili smo ga svi", naveo je Manojlović.

Prema njegovim rečima, u Evropi filmski radnici shvatajaju važnost zajedničkog organizovanja, pa Evropska filmska akademija nema važnost kakvu ima američka, i na Starom kontinentu ''su svi upućeni stalno da budu malecki''.

"Filmska industrija je u takvoj interesnoj, finansijskoj eksploziji da tu nema milosti. Gleda se samo interes. Film ide na brojnost i profit. U isto vreme formira nove generacije gledalaca. Mislilaca ili nemisliaca", ocenio je glumac.

Manojlović je dodao da umetnost treba da razvija maštu, dok prekookenaski film većinom služi da opusti gledaoca i "stvara novog čoveka koji je glup, i ima nekoliko fizioloških potreba".

Prema njegovim rečima, među više stotina američkih filmova godišnje proizvedenih ima svega nekoliko odličnih, a od onih koji su dobili Oskara izdvojio je "La la lend" i "Američku lepotu", kao pokušaj da se istakne umetnost u moru specijalnih efekata.

Manojlović učestvuje u ekranizaciji u seriji romana Dobrice Ćosića "Vreme smrti" i ističe da iza projekta stoje "ljudi koji misle, imaju potrebu da to urade, ne zbog novca, već zato što veruju to".

Sa jedinim od reditelja "Praške škole" sa kojim do sada nije radio Lordanom Zafranovićem, Manojlović je letos počeo snimanje filma "Zlatni rez 42 - Djeca Kozare" o stradanju Srba na Kozari i u koncentracionom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata.

 

Manojlović je podsetio da je Zafranović "snimio filmove koji ostaju, on je veliki reditelj", a za film koji se radi na osnovu starog scenarija Arsena Diklića ocenio je da će "biti film sa velikim F".

"Na temu stradanja Jasenovca, svih stradanja, možete da snimite filmova koliko je sudbina bilo. O Jasenovcu se nisu snimali filmovi, nije mi jasno zašto. Kao ni o Golom otoku. Neko kad se usudi da takne temu Jasenovca treba da je takne tako tako da bude inspirisan filmovima kao 'Šindlerova lista' ili 'Život je lep'", ocenio je Manojlović.

Jedan od zadataka televizija bi trebalo da bude da prepoznaju mlade talente i da im pruže šansu, smatra Manojlović, koji je predložio da televizija Tanjug "uradi ono što nijedna ne radi i otvori dramski program".

"Snimate drame. To nije teško, imate divan studio, kad imate vreme, pozovete ljude koji bi rado to radili", naveo je glumac.

Upitan da li bi onda radio ovde, Manojlović je rekao da "naravno da bi, kada bi se postavljale stvari koje su privlačne".

Govoreći o projektu Radionice intergracije, Manojlović je rekao da ne zna ''kako ovde dolaze ljudi do završetka bilo kakvih građevinskih ideja''.

''Ovo je projekat od šireg značaja", rekao je Manojlović.