Svetozar Cvetković: Odajem veliko prizanje glumicama kako izlaze na kraj sa poslom

BEOGRAD - Glumac Svetozar Cvetković kaže za Tanjug da nastavci serija treba da budu kao drugi čin predstave, ističe žanrovski drugačiju "Crnu svadbu" i egzotični film "Ovuda će proći put", smatra da se sud o Prištini i KiM može donositi tek posle posete tim mestima, i uopšte odaje veliko priznanje glumicama.

Cvetković je rekao da se kod nas snima dosta serija, dobrih i loših.

 

Prisetivši se da je u vreme kad je bio klinac na televiziji bila jedna serija u određenom trenutku, Cvetković je dodao da se poslednjih godina snima oko 20 serije istovremeno i da "ne može da bude sve genijalno".

Među aktuelnim Cvetkovićevim projektima su serije "Vreme smrti", "Radio Mileva" i druga sezona "Crne svadbe".

"Kad igrate sezone, to je kao prvi čin, drugi čin predstave. Bilo bi dobro da druge sezone imaju nekog smisla, da prate ono što je bilo u prvoj sezoni i da se odvija nekim razvojem koji će interesovati nas i publiku", napomenuo je glumac.

Za "Crnu svadbu" reditelja Nemanje Ćipranića, Cvetković je ocenio da bavi žanrovski nečim "čime se niko na našoj televiziji nije bavio u poslednjih 40 godina".

 

Cvetković je dodao da je kod mladog Ćipranića "video da nešto ima, neku ideju kako bi dalje kroz život", a za scenario Strahinje Madžarevića je rekao da "je nešto potpuno drugačije".

Ocenivši da se ovoliko domaćih serija ne bi prikazivalo da ne donose neki novac, Cvetković je dodao i da na njima trenutno ima toliko posla, da dolaze ljudi iz regiona kako bi se produkcijski sve moglo obaviti.

Cvetković igra u filmu "Ovuda će proći put" rediteljke Nine Ognjanović, koji je nakon Specijalnog priznanja žirija i nagrade publike za najbolji film američkog Slemdens festivala stigao na FEST, koji je u toku.

Prema njegovim rečima, "Ovuda će proći put" je skromna produkcija snimana u mestu Topli Do, do kojeg vode "putevi koji nisu putevi", a za okruženje sa ljudima iznad 70 godina i vodopadom i čitavo iskustvo kaže da je bilo "fascinantno, apsolutna egzotika".

"'Slemdens' je pandam 'Sandensu' i zanimljivo da je takav film dobio nagradu publike. Svaka čast da je publika shvatila da se radi o autorskom viđenju sveta i problema, na način koji je potpuno stran nečemu što je američki film", naveo je srpski glumac.

Cvetković je rekao i da mu je bilo jako zanimljivo da igra na engleskom jeziku uz titlovani prevod predstavu "Balkan Bordelo" njujorške pozorišne kompanije La Mama, u saradnji sa Ateljeom 212 i Kendra pozorištom iz Prištine.

Predstava je igrana u Prištini, Beogradu, Nišu, Ohridu i drugde,

"Kroz sve što smo prošli sa Prištinom i Kosovom, moja ideja bi bila da jako lekovito da ovaj naš narod stekne sliku kako izgledaju Kosovo i Priština, a to ne može čovek da doživi dok ne ode tamo. To nije kako je bilo", naveo je glumac.

Prisetivši se gostovanja u Prištini 1980-ih, Cvetković je naveo da su tada na gradskom korzu Srbi išli jednom stranom, a Albanci drugom.

Prema njegovim rečima, danas jedan deo Prištine "izgleda prilično američki", pošto je ispred svake institucije američka i zastava tzv. Kosova, a izgrađeni su i "auto-putevi kao američki".

Cvetković je naveo i da ni albanski glumci nisu imali realnu sliku Beograda pre gostovanja, ali da im je nakon predstave "super bilo i u Ateljeu 212, oduševljeni su time i kako je publika reagovala".

Zato bi trebalo stalno praviti kulturne razmene kao mali korak, rekao je Cvetković, iako "ne može pozorište da promeni svet i Prištinu i Beograd", pošto je "mnogo toga pogrešno urađeno kroz našu istoriju", da bi sada sve bilo "puj pike ne važi".

Cvetković se prisetio da je još kao mladić ušao u Atelje 212 u kome je rođeno nekoliko kultnih predstava, stvoreno je nekoliko kultnih glumaca i "bife je bio mistično mesto".

U bifeu Ateljea 212 svojevremeno su se mogle susresti ličnosti kakve su bili Borislav Mihajlović Mihiz, Borka Pavićević, Danilo Kiš, Jovan Ćirilov i drugi, odnosno "krem dela krem intelektualno kreativni i umetnički".

Prema njegovim rečima, nemoguće je biti alternativa i avangarda kao na početku, ali je Atelje tokom godina sačuvao kreativni duh i postao jedno od najznačajnijih beogradskih i srpskih pozorišta.

Govoreći o usudima svoje profesije, Cvetković je primetio da oduvek ima manje pozorišnih uloga ženskih od muških i da "godinama, stažom glumac dobija na značaju i u prilici je da dobija što više uloga".

S druge strane, glumica je stalno primorana godinama da "preskače neke pragove koji su prilično bolni".

"Od mladih heroina kreće da igra, ne čak ni majke, nego tetke, a od tetki bake. To uopšte nije jednostavno, a sve vreme ste u potrazi za time da igrate nešto što je značajno, a to su dramski pisci pisali za mlade glumice", ocenio je Cvetković.

Prema njegovim rečima, glumica ne može uvek biti mlada, u trenutku rađanja mora "da se odvoji godinu dana od scene, od televizije", a nakon fizičke promene uslovljene materinstvom mora da se vrati u stanje u kojem je bila.

"To je potpuno drugačija vrsta života i zanimanja. Glumicama odajem veliko priznaje i poštovanje kako uspevaju da izađu na kraj sa ovim poslom", naglasio je glumac.

Cvetković trenutno radi na projektu reditelja Miše Radivojevića o Golom otoku, za koji je prikupljeno pola neophodnih sredstava, ali veruje da će taj film "Ostrvo na dnu" biti snimljen do kraja godine.