Nele Karajlić za Tanjug: "Solunska 28 - O seksu, drogi i rokenrolu" je panegirik pop kulturi Jugoslavije

BEOGRAD - Muzičar i pisac Nele Karajlić izjavio je da je njegova nova knjiga "Solunska 28 - O seksu, drogi i rokenrolu" panegirik popularnoj kulturi Jugoslavije, da je rokenrol danas muzejska vrednost, a da je knjiga kao medij neuništiva.

Karajlić je rekao Tanjugu da u njemu Međunarodni beogradski sajam knjiga "uvek probudi posebno uzbuđenje", jer je "svetkovina koja ovom gradu daje poseban ton i dimenziju", dodavši da su "reči oružje koje je najrazornije".

 

Karajlić je govoreći o svojoj uključenosti u rad beogradske galerije "Sanjaj", koju vodi njegova supruga Sanja Janković, primetio da za razliku od tradicionalnog slikarstva, moderna umetnost, kao što su instalacije i preformansi, nije tako jedostavna, "jer traži više dodatnih informacija".

Prema njegovim rečima, ljudsko društvo se trenutno nalazi u "epicentru informatičke revolucije", odnosno drugog dana Francuske revolucije kada "ne znamo da li će otići kralju glava", jer je "mi u dva, tri sata primimo više informacija nego Napoleonov general za čitav život".

 

"Teško je prognozirati, ali mislim da su određeni mediji neuništivi, kao što je knjiga. I da će radio da opstane i pored vizuelnih medija. Televizija već umire, preselila se na društvene mreže i jutjub. Onakva kakva je bila u doba 'Nadrealista' više ne postoji", ocenio je Karajlić.

Navodeći da je "mrtva trka ko će pre umreti - rokenrol ili televizija", Karajlić je dodao da "vizuelne forme kao što su performansi dobijaju na zamahu, kao da ljudi nemaju više vremena da čekaju Leonarda, ponovivši da je "knjiga neuništiva - tu čovek nije našao zamenu".

Nakadašnji pevač sarajevskog sastava Zabranjeno pušenje je rekao da je knjiga "Solunska 28 - O seksu, drogi i rokenrolu" treći deo i poslednji, i da "govori o periodu eksplozije popularne kulture kod nas".

"Seks, droga i rokenrol su bili simbol te kulture. Radi se o sedamdesetim i osamdestim godinama u Jugoslaviji, kada je popularna kultura doživela veličanstveni vatromet. I ta svetla i danas funkcionošu, kao da se zemlja nije ni raspala", naveo je Karajlić.

Ako gledate bendove, filmove i pisce koji su tih godina uspeli da izgrade oreol oko sebe - oni i danas pune sale i bioskope, ocenio je Karajlić.

Prema njegovim rečima, treća knjiga trilogije "Solunska 28" je "na neki način panegirik najlepšem što je Jugoslavija napravila, a to je popularna kultura".

U srži "Solunske 28 - O seksu, drogi i rokenrolu" je ljubavna priča, jer Karajlić smatra da "bez melodrame nema romana".

Junak knjige menadžer Lane pronalazi devojku u mladoj i histeričnoj pevačici iz Zagreba, koja za sobom vuče stare veze i "kreće čitavo ludilo".

Karajlić je dodao i da njegova knjiga "duboko zadire u domen metafizike".

Istakavši muzičare poput Zdravka Čolića, Gorana Bregovića ili Lepe Brene, ili filmove Rajka Grlića, Srđana Karanovića ili Emira Kusturice, Karajlić je naveo da oni bolje zaokružuju nečiji kulturni milje nego državna forma u kojoj ste izvadili ličnu kartu.

"Vaš duhovni život je neopisivo važniji od svake druge vrste vašeg života. Svaki problem dolazi iz duhovnog hendikepa. Varamo se da su uzroci velikih sukoba ekonomske prirode", ocenio je Karajlić.

Navodeći da pre 2000. godina kada je krenuo konflikt na Bliskom istoku, nije bilo nafte, Karajlić je ocenio da se "oni tamo tuku ne zbog novca, nego zato što tamo stanuje Bog".

"To osnov svakog sukoba ljudskog - svaka duhovna rupa u čoveku otvara mogućnost neke vrste sukoba", rekao je Karajlić.

Primetivši da se odnedavno za reč depresija predlaže domaći pojam duhoklonuće, Karajlić je naveo da su u teškim vremenima duhoklonuća ljudi sebi tražili mesiju, kao rešenje.

Prema njegovim rečima, u borbi protiv duhoklonuća se može "ozbiljno pristupiti religijskim ritualima", pošto od "molitve ne postoji bolji metod čišćenja samog sebe".

Karajlić je rekao da je Balkan jedino mesto gde se nacije izjednačavaju sa religijom, kao i da Srbi preko pravoslavlja imaju neraskidivu duhovnu vezu sa Rusijom, dok su s druge strane njiihove najpametnije glave većinom školovane u Beču.

"Ja to vidim kao ogromnu prednost, jer smo narod koji ima istančan osećaj za te odnose. Nažalost zadnja decenija devedesetih u i dvehiljaditima imamo traumatično iskustvo, ali kad nismo imali?", rekao je Karajlić.

Podsetivši da je prva knjiga iz njegove trilogije "Solunska 28 - O novcu i strastima" govorila o "neverovatnoj eksploziji srpske privrede i demokratije nakon pada Obrenovića", Karajlić je istakao da je druga "O prijateljstvu i izdaji" bila o Drugom svetskom ratu koji je bio "najteži period koji smo preživeli".

 

"Treći deo je jedini romantičan. Govori o osamdesetim kao periodu na koji gledamo sa velikom dozom nostalgije", rekao je Karajlić.

Primetivši da su osamdesete počele smrću predsednika komunističke Jugoslavije Josipa Broza Tita, a posle je stigao početak oružanog sukoba Srba i Hrvata 1991. godine, Karajlić je napomenuo da je period između bio "prepun ekonomskih i društvenih kriza, nerazumevanja i afera":

"Mi se ne sećamo toga. Mi ćemo se setiti Bijelog dugmeta i Olimpijade u Sarajevu. Popularna kultura je toliko jaka i može da izbije iz glave sve mimo te kulture. To mene najviše čudi da u bilo kojoj zemlji toliko snage troše na sve sem kulturu", naveo je Karajlić.

 

Istorija muzike je uvek vezana za određeno podneblje i društvenu grupu, a Karajlić dodaje da kad to sagledamo "doći ćemo do fascinantnog zaključka da je jedino rokenrol bio vrsta muzike čiji su sledbenici bili spremni da promene način života".

Prema njegovim rečima, to nije bio slučaj ni u doba Mocarta, ni kad su se pojavili džezeri, već je "rokenrol jedina društvena muzička pojava u kojoj su lljudi odlučili da potpuno promene život i odustanu od načina života koji su preferirali u porodici, društvu i firmama".

''Zato je rokenrol fascinanatan. Daje miris slobode kojem se uvek vraćamo. On je danas muzejska vrednost. To je smešno - Roling stonsi su izdali album u 82. godini života. To je predivno! Znači da još imam 20 godina", našalio se Karajlić.

Primetivši da i danas postoje imena koja pune stadione, Karajlić je ocenio da se to dešava na osnovu stare slave ili su u pitanju novi proizvodi muzičke industrije.

 

U knjigama "Solunska 28", posebno prvom delu, Karajlić "vidi seriju", jer je knjiga "pisana na taj način da ima filmičnost".