Nebojša Dugalić: Čovek uvek bira između ljudskosti i neljudskosti

BEOGRAD - Glumac Nebojša Dugalić kaže da je "Magbet" kruna njegove saradnje sa rediteljem Jagošem Markovićem, da je Šekspir pokazao sveukupnost ljudskog bića, da je pogrešno kada predstava ostane gledaocu samo kao impresija i da živimo u doba brzog etiketiranja.

Dugalić je rekao Tanjugu da bi svako vreme valjalo da se ogleda kroz ono što je pisao engleski pisac Vilijam Šekspir, koji je "zaista zahvatio neke dubinske ljudske univerzalnosti":

"Ovo vreme ne propituje sebe tako duboko kako je to Šekspir umeo u svoje vreme. U smislu da nema odnos prema tragičnosti kako je to video Šekspir, u paradoksima ljudske prirode, nerazrešivim unutrašnjim rascepima u ljudskom biću", naveo je Dugalić.

Prema njegovim rečima, Šekspir je u svakom svom liku prikazao sveukupnog čoveka i sve njegove potencijale i "u njegovim likovima može da se prepozna svako od nas".

Dugalić je rekao da je saradnja sa Markovićem (1966-2023) bilo "blistavo i retko iskustvo", a da je od nekoliko zajedničkih predstava Šekspirov "Magbet" bio "kruna i vrhunac međusobnog zaigravanja".

"Tu smo jedan drugog iznenađivali time šta smo sve uspeli da otkrijemo i napipamo u tom traganju. Zaista sam bio zatečen njegovim odlaskom. I danas ne pristajem da je otišao, jer je utkan u moje biće. Stalno je tu, sa njim vodim razne dijaloge", naveo je glumac.

Govoreći o Šekspiru, Dugalić je ocenio da se nakon njegovih dela moramo zapitati "da li smo nekada olako poklonili poverenje nečistim silama koje su nas nekom nevinom sitnicom namamile na ambis posledice".

Prema njegovim rečima, trebalo bi da se trudimo "da čujemo Šekspira i sve one koji su pre nas umeli mnogo dublje da vide tajnu čoveka".

Ako nakon odgledane predstave gledalac ostane sa mišlju kako je bila divna i uživao je, da su glumci odlični, a režija sjajna, onda samo "ostajemo na nivou impresija", a Dugalić smatra da je u suštini umetnost "način čovekovog dijaloga u svetu".

"Suština bio kakvog odnošenja prema drugome je da to postane naša trajna obaveza. To što nas je dotaklo, impresioniralo i nadahnulo, da li se trudim da bude deo načina mog postojanja", dodao je Dugalić.

Prema njegovim rečima, maksima da će "umetnost spasti svest" je ostvariva u meri u kojoj razvijamo sposobnost da to postane način našeg postojanja.

Dugalić je naveo da glumci imaju privilegovanu poziciju jer se na probama u analizi teksta i likova uvek bave "podzemnim u čoveku, onim što je sakriveno, a predstavlja dubinski događaj međusobnih ljudskih odnosa".

"Ni to samo po sebi nije svrha, već je u meri u kojoj postane dijalog sa vama, koji dođete pa gledate (predstavu). Samo tada proces nastavlja da živi u vašoj potrebi da sebe čujete kroz ono što ste doživeli", rekao je glumac.

Dugalić navodi da glumac na sceni oseća opipljivo kvalitet pažnje u publici, oseti se da li je rasuta, da li su fokusirani na događaj, da li nešto nije uradio što je dovoljno ubedljivo, što bi prikovalo pažnju.

"Čujem nekada, kad se odigra neka scena, kad je istinito, da je u publici muk", naveo je Dugalić.

Za njega u svetu u kome je sve ubrzano mnogo toga prečujemo i nismo otvoreni da čujemo drugog, a "umeće slušanja je strpljivost".

Prema rečima Dugalića, živimo u vremenu velike buke, brzog zaključivanja i etiketiranja.

"To je postao sindrom ovog vremena, koji je delom razumljiv, jer kad se sve ubrza samo postoji buka i dovikivanje. S druge strane, imate afirmaciju nezdravog individualizma. Ja pa ja, ja sam poseban, lep i najpametniji", primećuje glumac.

Ocenivši da je najveća opasnost "u tom ostrašćivanju, buci i vici, ako ne pokušamo da se utišamo", Dugalić je dodao da je i "olaka zaključivost izvor svakog pakla" i da smo selektivni u primeni pravde jer nećemo da slušamo.

"Pogledajte koliko naših stavova počne od toga da je drugi apriori kriv, samo zato što ja tako verujem i uklapa se u automatizam reagovanja na slične situacije", dodao je Dugalić.

Prema njegovim rečima, "čovek uvek bira između ljudskosti i neljudskosti i iznutra savešću dobro zna za šta se opredelio".

"Ali nije uvek mala cena koju treba platiti da bi se napravio ljudski izbor. U čoveku vladaju dominantno strahovi elementarnog opstanka. Nekad, da bi se izabrala ljudskost, potrebna je nadljudska spremnost na žrtvu", ocenio je glumac.

Kako je naveo, "to je put i to se vežba, a na kraju uz sav naš trud nešto je što Bog doda kad je presudno da izaberemo".

Kao otac petoro dece, Dugalić ocenjuje da se "danas se udara na sve ono što može biti oslonac objedinjenja", među kojima je i porodica.

"Pogledajte šta se afirmiše u javnom prostoru. Sve ono što bi trebalo da razbije ideju o porodičnoj zajednici. Imate jedan naglašeni diskurs ljudskih prava, u redu, treba da postoje, ali iza toga postoji druga priča", naveo je Dugalić.

Prema njegovim rečima, osnova ideologija u svetu danas je usitniti sve i razjediniti nauku, obrazovanje, porodicu, veru i drugo što bi moglo biti potencijalni oslonac da se ukrupni zajednica i njena snaga.

Dugalić dodaje da se to mora razrušiti u temelju, jer se tako lakše vlada svakom razjedinjenom masom.

"To znači pretvoriti ceo svet u jedan resurs, gde je svako od nas postao resurs za mlevelicu istorije, koju diktira neko drugi za svoje interese... To se događa pod pritiskom nužnosti kretanja kapitala, između ostalog", ocenio je glumac.

Dugalić je istakao da duboko veruje da čovek, ako počne da radi dubinski na preobražavanju sopstvene stvarnosti, ona počinje da mu se otvara u sasvim drugačijem obliku.

"Pogledajte šta se dogodi kad se ljudi saberu u nameri da nekom pomognu, da prikupe novac za lečenje nekog deteta. Vidite da je ta energija zarazna", rekao je Dugalić.

Govoreći o svom ranijem razmišljanju o odlasku u Kanadu, Dugalić je napomenuo da "nije bilo reči o begu i revoltu", već o svesti da je dvoje njegove dece darovito za nešto za šta, kako je naveo, "ovde ne postoji kontekst i interesovanje".

Prema njegovim rečima, ideja mu je bila da ih, kada odrastu za studije, izmesti tamo gde mogu sa svojim darovima bolje da razviju svoj put, ali se na kraju ispostavilo da su ostali u Srbiji.

"To je deo roditeljske strategije da se na vreme deci obezbedi neka mogućnost. Ali mi je drago da nije bilo tako. Verovao sam da će Bog udesiti kako treba. Bitno je biti miran sa svojim izborima i posledicama", naglasio je glumac.