Jasmin Levi o koncertu u Sava centru: Prvi put sa bendom u pratnji Simfonijskog orkestra

BEOGRAD - Izraelska kantautorka Jasmin Levi izjavila je, pred koncert u Sava centru 30. oktobra, da njena publika ne zna ni za godine ni religiju i da dolazi na koncert da bi osetila emociju zajedno sa njom.

Ona je govoreći za Tanjug istakla da prvi put nastupa u pratnji benda i orkestra istovremeno.

“Ovo je prvi put da ćemo moj bend i ja, koji inače izvodimo špansku muziku, flamenko, tango, i da kažem, strast na bini, nastupiti u pratnji orkestra. Obično nastupam ili samo sa bendom, ili samo sa orkestrom. Ovog puta je kombinacija moje slobode, mog benda i orkestra i mislim da će to biti jedna od najvažnijih stvari koju sam uradila time što sam zaslužila da izvedem ovu muziku”, smatra Levi koja je prepoznatljiva po numerama “Una noce mas”, “Alegria” i “Adio Cerida”.

Levi će nastupiti u Plavoj dvorani u pratnji Simfonijskog orkestra Radio - televizije Srbije, a kako je rekla, kada nastupa sa orkestrom oseća “kao da ne stoji na zemlji, kao da lebdi i kao da im pripada”.

Prema njenim rečima, tradicionalna muzika nastaje iz najdubljeg bola, a inspiriše je tuga.

“Svima govorim da sam veoma srećna osoba, sa najvećom tugom u srcu. To je nešto što ne mogu da objasnim. Imam veoma staru dušu”, objasnila je umetnica.

Kako je navela, tokom karijere je često dobijala pitanja o tome zašto ne peva o ljubavi koja donosi sreću, o cveću, o nebu, a odgovorila bi da “ne veruje sebi kada to peva”.

“Verujem sebi samo kada pevam o bolu. Moja duša je najizuzetniji dar koji sam dobila od Boga. Kada bih bila istinski srećna, ne bih bila umetnica”, smatra Levi.

Prema njenim rečima, u početku je želela da postane operska pevačica jer je opera njena posebna ljubav.

“Mislim da je opersko pevanje magija koju može da izvede ljudski vokal. Na žalost, kada sam imala dvadeset godina i i pohađala časove operskog pevanja rečeno mi je da nisam za to. Tada sam bila tužna, ali opet, život me je odveo ovde gde sam sad”,naglasila je Levi.

Levi je, kako kaže, orijentalna žena, a često je posećivala koncerte klasične muzike, opere i filharmonije.

Pored toga, odrasla je “sa najtužnijom muzikom na svetu”.

“Teško slušam srećnu muziku, moja ljubav je tradicionalna muzika”, kaže ona.

Prisećajući se koncerta u Poljskoj setila se čoveka u odelu i kravati koji je sedeo ispred nje i pratio koncert sa strogom ozbiljnošću, bez ikakvih reakcija i “kao ukočen”.

“Nije se nasmejao ni jednom i sve vreme sam razmišljala o tome kako mu se ne dopadam, otišla sam kući razmišljajući u tome”, objasnila je.

Kako je rekla, obično, od kada je sazrela prestali su da joj odvlače pažnju ljudi kojima se ne dopada takva kakva jeste.

“Shvatiš da drugi imaju svoje probleme. Možda se taj čovek posvađao sa ženom, ali sve to pripada njemu”, smatra ona.

Levi je dva dana nakon koncerta dobila mejl zahvalnosti od tog čoveka.

“Želim da se zahvalim na vašoj ludosti, u našoj kulturi ludost nije dozvoljena, ali vaš koncert mi je pružio i malo toga”, rekao je… On je hteo da odreaguje, ali studeo se i to mi je donelo otrežnjenje i osmeh na lice”, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, ako nestane klasična muzika, nestaće i civilizacija, a najviše se obraduje kada u publici vidi mlade ljude.

“Muzika Betovena, Mocarta, Verdija, Šopena i drugih velikana iz sveta klasične muzike, ima svoj život. Oni nisu više tu ali žive. Kada vidim šesnaestogodišnjeg mladića ili devojku u publici pomisim da još uvek ima nade”, zaključila je Levi.