Nikolov: Institucije i festivali bi trebalo da podrže domaću džez scenu više u 2024. godini

BEOGRAD - Džez pijanista i kompozitor Vladimir Nikolov je rekao da se nada da će u 2024. godini festivali i institucije što više podržati srpsku džez scenu, kao i da bi muzičari trebalo da istraže gde im veštačka inteligencija može biti od pomoći u radu.

Nikolov je rekao Tanjugu da mu se dopalo u 2023. godini što su mnogi festivali promovisali lokalnu džez scenu, poput Beogradskog džez festivala, na čijem početku je nastupila muzička škola "Stanković":

"To je za pohvalu, zato što mladim ljudima vredi pokazati koliko je bitno da nastave da rade", istakao je Nikolov.

Prema njegovim rečima, Beogradski džez festival je "bio spektakularan", a njemu se najviše dopao DŽerald Klejton (Gerald Clayton) trio, koji je priredio "veoma inspirativan koncert, neponovljiv".

Nikolov je rekao da su svi srećni i zadovoljni kad neki od naših džez festivala dovede neko veliko svetsko ime, ali i da je festivalska podrška mnogo bitnija za domaću scenu.

Prema njegovim rečima, i sami muzičari bi trebalo "malo više da se bave komentarima i razgovorom sa publikom oko toga šta nam se dešava generalno, a malo manje da se radi muzika samo zbog muzike".

Mnogoljudni džez ansambl kog Nikolov vodi sa bubnjarem Srđanom Ivanovićem, Nikolov-Ivanović undektet, promovisao je u decembru koncertno u Domu omladine Beograda novi album "Distopija".

Deset kompozicija je nastalo u pandemijskom i postpandemijskom periodu, među kojima su naslovna i "Krik” (Scream) kao izraz protesta protiv distopijskog načina života.

Nikolov je ocenio da takav angažovani pristup "nije baš istražen dovoljno od strane džezera" kod nas.

Kao primer, Nikolov je naveo Mariju Šnajder (Maria Schneider) koja je je pre neku godinu dobila Gremi (Grammy) nagradu za izdanje 'Data Lords' (2020), "gde je ozbiljno protestovala protiv toga da ljudi kojima su informacije najbitnija stvar u životu vladaju svetom".

"Ne određujemo mi ko vlada svetom, ali dovoljno smo vični da preko umetnosti komentarišemo šta nam se dešava i malo razgovaramo više o tome", naveo je muzičar.

Od naslova iz prošle godine, Nikolov je izdvojio izdanje Viktor Tumbas kvinteta, u čijem snimanju je učestvovao, kao "debi album koji je vrlo bitan za (2023.) godinu", a između ostalog pomenuo je nedavno izašli album "Ursa Major" Šime (Schime) benda.

Upitan može li domaća džez scena napraviti u 2024. godini veći proboj u svet, Nikolov je rekao da joj je potrebna veća institucionalna podrška.

Nikolov je istakao da džez muzičarima znači podrška SOKOJ-a iz Fonda za kulturna davanja, ali da su "svi svesni da su ti iznosi jako mali" i da bi "ostvarili nešto treba da uložimo pet do deset puta više".

Priznavši da se u tom smislu ne možemno upoređivati sa Evropom i zapadom, Nikolov je ocenio da bi se takva vrsta muzike održala "mora da bude veća pomoć kroz subvencije ili fondove".

Prema njegovim rečima, naši džez muzičari imaju na raspolaganju ograničene opcije jer veći bendovi zarad isplatljivosti moraju tražiti za nastup veće gradove, dvorane ili festivale.

"Nisu svi džez festivali u regionu toliko vični tome da podržavaju lokalnu scenu. Ja bih tu čak pohvalio Beograd, zato što stvarno nisu svi takvi. Dobro bi bilo da i ostali u regionu to rade. Podrška varira", ocenio je Nikolov.

Kao pozitivan primer u 2023. godini Nikolov je naveo to što je u Severnoj Makedoniji Big bend Udruženja džez muzičara od privatnog projekta prerastao u nacionalnu instituciju, i dodao da je to pohvalno.

"Znači, ne radi se samo o parama, nego o tome da neko podrži to što radimo na bilo kakav način. Kad čujemo da se taj orkestar postao nacionalna institucija, to znači da ipak postoji neka nada", istakao je muzičar.

Kao negativan primer, Nikolov je pomenuo nedavne najave mogućnosti da se Big band i Simfonijski orkestar Radio-televizije Slovenije zatvori zbog nerentabilnosti, ocenivši da je to bilo "zaista tužno", jer "te vrste institucija moraju da se održe i nastave svoj rad".

Govoreći o budućoj ulozi veštačke inteligencije u muzici, Nikolov je ocenio da je njen potencijalni uticaj u džez muzici manji, jer su muzičari malo konzervativniji po pitanju upotrebe elektronike.

"To je široka tema i još nismo svesni šta može da nam uradi u smislu pomoći oko našeg rada. Nadam se da ćemo malo više razmišljamo kako to može da nam pomogne u onome što već radimo, nego kako da to koristimo kao razlog da nešto skroz drugačije uradimo", naveo je muzičar.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija se koristi u softverima već odavno, ne u smislu kreativnosti, nego pomoći pri radu.

"Koristim softver koji se zove 'Note Performer', koji mnogi kompozitori koriste, a pomaže puno oko reprodukcije zvukova kada se radi simfonijska partitura. To nije nešto što je protiv muzike, naprotiv, pomaže u radu, ubrzava rad", rekao je Nikolov.

Navevši da svi mi moramo da se informišemo malo bolje u kom segmentu života može da nam pomogne veštačka inteligencija, Nikolov je dodao da ne veruje će nam učiniti nauštrb.

"Mislim da treba da istražimo gde može da nam pomogne", naveo je Nikolov.