Jovan Kolundžija za Tanjug: Uživam na koncertima kao na početku karijere

BEOGRAD – Proslavljeni violinista Jovan Kolundžija održao je tradicionalan koncert pred Novu godinu u Beogradu, a specijalno za Tanjug je izjavio da uvek uživa da nastupa pred publikom, kao da je na početku karijere.

Nakon dužeg vremena, naš umetnik je imao koncert u Ustanovi kulture "Gvarnerijus", sa pijanistkinjom Natalijom Mladenović, mada publika je svih ovih godina navikla da ga gleda i sluša na Velikoj sceni Kolarčeve zadužbine uoči novogodišnjih praznika.

Razlog za promenu lokacije, Kolundžija objašnjava time da je želeo ovaj put zvanično da obeleži novi status kulturnog prostora i preda ga na taj način u ruke grada Beograda.

Virtuoz na violini je podsetio da ima više od godinu dana kako je Centar lepih umetnosti "Gvarnerijus" postao - Ustanova kulture "Gvarnerijus", tako da je sada praktično osnivač Beograd.

Formalno gledano, Kolundžija nije više osnivač, dok je njegova supruga Miljana Kolundžija direktor ove ustanove.

Centar lepih umetnosti „Gvarnerijus“ je osnovan 2001. kada je Kolundžija održao koncert na samom otvaranju sa orkestrom "Sveti Đorđe", a sada 22 godine kasnije vratio se nastupu u sličnom maniru, da zapravo prepusti upravi Beograda da vodi ovu ustanovu.

"Mnogo se u to vreme pričalo i pisalo o "Gvarnerijusu", da treba da se otvori jedna nova kulturna ustanova, onda se malo odužilo otvaranje usled radova na enterijeru, potrajala je rekonstrukcija. Mnogi kažu da je "Gvarnerijus" najlepši mali prostor u gradu. U pitanju je ruska priča, jer taj prostor su konstruisali davne 1924. godine dvojica ruskih arhitekata“, otkrio je Kolundžija i onda se osvrnuo na znatno olakšanje povodom ove odluke.

"Na ovaj način ja sam predao gradu nakon 22 godine čitavu tu priču, jer moram priznati, lakše nam je da funkcionišemo sada na ovaj način. Više nisu svi troškovi na mojim ledjima, od kirije pa nadalje, honorara za umetnike, plaćanje ljudi koji ovde rade. Miljana i ja puno vremena i energije smo ovde uložili, i stalno smo bili u minusu, u jurnjavi da se namire dugovi koji pristižu. Onda je tadašnja gradska uprava došla, videla ovaj prostor, i rekli su nam da je Beogradu apsolutno potrebno nešto ovako", objasnio je Kolundžija.

Violinista je dodao da mu je žao što ga od 2001. godine od kada je otvorio "Gvarnerijus", niko u to doba nije kontaktirao ovim povodom i ponudio da učestvuje u osnivanju ustanove.

"Ovo je prostor koji je ostavio, a i dalje ostavlja traga u odnosu na programe, muzičare, publiku. Žao mi je što ne vidim ljude i iz te bivše vlasti, koji su se brinuli o kulturi, da ponekad barem dodju ovde, gledaju naše koncerte. Nadam se da barem znaju gde je naša ustanova", osvrnuo se violinista na taj akutni problem, te naveo da im je sala uvek puna, koncerti su rasprodati, ili ako su besplatni, karte su podeljene u rekordnom roku.

Istina, Kolundžija kaže da mu je žao što u tako manjem prostoru kakav je "Gvarnerijus" nema mogućnosti da svi koji žele da gledaju njegov koncert, dođu i uživaju, i u tom slučaju je svakako Kolarac najbolji izbor, gde ga može pratiti više od 800 ljudi.

"Svirao sam tri puta u "Gvarnerijusu", na tom otvaranju 2001. godine, onda još jednom specijalno za neke strance koji su bili na nekoj turističkoj turi po Dunavu. Plovili su od Austrije, i jedna od stanica im je bila Beograd. Tako oni povremeno zakazuju salu, ljudi sa broda dodju u „Gvarnerijus“, i onda sam im održao jedan koncert, u pratnji klavira“, otkrivao je pojedinosti Kolundžija i dodao da će tokom narednog leta 2024. oni opet doći, najavili su se i tražili da upravo on za njih ponovo svira.

Zanimljiv projekat – koncertna turneja „U susret beogradskim opštinama“ naišao je na ogromno interesovanje publike proteklih sezona, tako je bilo i na jesen i zimu 2023. godine.

Jovan Kolundžija sa svojom rodjenom sestrom pijanistkinjom Nadom Kolundžijom upustio se u dalje istraživanje okolnih prigradskih opština naše prestonice i tamo održavao koncerte čije su sale uvek bile ispunjene do poslednjeg mesta.

Dok su 2022. svirali u raznim salama opština - Novog Beograda, Vračara, Čukarice, Rakovice, ovaj put, tokom oktobra, novembra i decembra su muzički „krstarili“ po okolnim gradovima – Lazarevcu (Moderna galerija), Sopotu (Centar za kulturu), Obrenovcu (Sportsko Kulturni centar), Mladenovcu (sala Centra za kulturu), kao i u Zemunu (sala Muzičke škole “Kosta Manojlović”).

Osim toga, napravili su i mini turneju po Vojvodini, jedan triptih: Pančevo, Novi Sad i Zrenjanin.

On napominje da su to bile dve organizacije, Gradski sekretarijat za kulturu je realizovao sve te koncerte po opštinama u Beogradu, dok je Ministarstvo kulture Republike Srbije podržalo nastupe u navedena tri vojvodjanska grada.

“Naše koncerte bih mogao da svrstam u jače programe, a publika uvek voli da dolazi. Sale su bez izuzetaka pune. Ljudi vole da posećuju kulturna dešavanja u tim manjim mestima, mnogi iz radoznalosti, neki drugi što me nikad nisu čuli uživo. Ima i onih kojima je komplikovano da dolaze do Kolarca iz tih gradova, i ovo je bila prilika da se sretnemo”, naglasio je muzički umetnik. Prema svom iskustvu, obilazeći sve te prostore koje vidja i prvi put, suočavao se sa raznolikim situacijama.

"Neka mesta su lepa, prostori su akustični, opet neki i nisu baš za tu svrhu, mislim na koncerte klasične muzike. Opet, oni i nemaju neki izbor. Tako njima jedan prostor služi za različite svrhe. Onda nema dobre akustike, i bude mi žao, prvenstveno zbog njihovog doživljaja, jer ne mogu dobro da čuju koncert kakav ja priredjujem. Doživljaj publike je pritom smanjen, jer zvuk instrumenta ne može biti kao u sali jedne Kolarčeve zadužbine”" iskren je Jovan Kolundžija, te dodaje da publika i nije svesna da postoji taj problem da nema akustike, jer ne znaju za bolje.

Specijalni gosti koncerata bili su najbolji učenici beogradskih muzičkih škola.

Jovan Kolundžija je primetio problem kada se susreo sa polaznicima muzičkih škola na ovoj turneji, gde je držao i master klasove.

Nije zadovoljan onim što je video, ali kako kaže, “nisu ni ta deca kriva, ima tu talentovanih, već je po meni više do profesora: oni ih nisu naučili najosnovnije, i kada vidim da ne znaju toliko toga, zaista mi bude krivo”.

Onda je istakao dvoje mladih talenata koji su mu bili gosti 30. decembra na koncertu u “Gvarnerijusu” - učenici muzičke škole „Kosta Manojlović“ iz Zemuna: violinisti Timofej Stepanov, 2. razred Osnovne muzičke škole i Nina Rakočević, 2. razred Srednje MŠ.

Program koncerata činio je kompozicije romantičara kao što su Žan -Mari Lekler, Kamij Sen-Sans, Fric Krajsler, uz bonus autore klasike – Nikolo Paganini ili Johan Sebastijan Bah.

Na sceni Kolundžija deluje i dalje kao večiti mladić koji je tek sada počeo karijeru, te priznaje da veoma voli da nastupa na koncertima, muzicira na violini, te da uvek otkriva neke nove stvari.

“Violina je kao deo mene, produžetak ruke, tako da uživam neprestano da sviram. Moram da čuvam energiju za koncerte, tako da ne stižem da se ozbiljnije posvećeno bavim pedagoškim radom, osim što par sati pred svaki nastup na turnejama održim poneki čas sa mladima, kao sada na turneji po beogradskim opštinama.” primetio je Kolundžija, koji voli da istražuje nove prostore na turnejama.

Tako ga privlače i nastupi u crkvama koji su mu bili uspešni, posebno pamti koncert u Rimokatoličkoj crkvi Bezgrešne Device Marije u Bačkoj Topoli, davnih dana.

Ipak, on napominje da mu je Kolarac idealan, po meri, zauvek najbolji prostor za koncerte.

"Mislim da sam istražio sve moguće prostore za koncerte u karijeri, od sala, muzičkih škola, preko dvorana do crkvi, tako da nemam nekih naročitih želja, osim da ponovim neka gostovanja, kao recimo u crkvi Pokrova Svete Bogorodice, na Zvezdari. To je tako veliki prostor, može da stane ljudi kao i na Kolarac, impresivno. Istina, nisam nastupao u Sali Beogradske filharmonije, ali sam tamo imao probe često. Ipak se najviše držim Kolarca, tamo mi je najbolje, i zašto bih onda držao koncerte u manjim prostorima?”, zaključio je Jovan Kolundžija.