BDP obeležilo godinu dana bez Jagoša Markovića: Najbolji u pravljenju pozorišta

BEOGRAD  - Beogradsko dramsko pozorište (BDP) danas je obeležilo godinu dana od smrti reditelja Jagoša Markovića (1966-2023) događajem nazvanim "Sećanje na Jagoša", u kome su učestvovali brojni glumci, njegovi prijatelji i saradnici.

Skup u foajeu BDP-a bio je prilika da se učesnici kroz razgovor prisete Markovićevog doprinosa pozorištu i da odaju počast njegovom stvaralaštvu, uz izložen portret reditelja, delo Lazara Đembera, kao i bicikl kojim je dolazio u pozorište i vozio se kroz grad.

U svom obraćanju, direktor BDP-a Jug Radivojević je istakao da pokazuju "kolika ljubav prema Jagošu", i da mu je drago što su čitavu nedelju posvetili Markoviću, pošto su na njihovom repertoaru rediteljeve predstave "Sumrak bogova" 17. i 18. septembra i "Divlje meso 19. i 20. septembra.

Radivojević je, između ostalog, primetio da je u svojim intervjuima Marković ostavljao "antologijske misli, koje su bile toliko tačne i jedinstvene, iz kojih ste mogli da rešavate svoje velike dileme i kanališete emocije".

Prema njegovim rečima, Marković je bio najbolji kada je trebalo da se "pokrene ansambl i napravi predstave najvišeg standarda, koje će publika obožavati".

Radivojević je istakao da je srećan što je bio njegov savremenik, da je Marković bio "jedna duša, lepota i dobrota", i da će u BDP-u svi nastojati da baštine njegovo delo.

Prisetivši se saradnje sa mladim Markovićem u Podgorici, reditelj Branislav Mićunović je rekao da su kod njega bili prisutni nagon i obuzetost prema pozorištu, i da i to i danas pamti "kao neki zakorak koji se tiče pozorišnog stila i promišljanja".

"Što više obuzetih ljudi kao Jagoš. Nema nijednog posla dok nas ne obuzme. Ta obuzetost je napravila Jagoša i sve što je dao nama", zaključio je Mićunović.

Reditelj Gorčin Stojanović se prisetio Sarajevskog festivala MES i u pratećem programu Markovićeve autorske predstave "Ciceronova smrt - Spasite naše duše", koja je bila "performans i nešto što je druga umetnička linija ličnosti Jagoševe, blisko teatru apsurda".

Prema njegovim rečima, Markovićeva predstava "Skup" je bila "remek delo"

"Ušao sam na jednu probu, gledao pet minuta. Rekoh: 'Ovo ti je najbolja predstava'. (Odgovori:) 'To mi kaže i bivša i sadašnja žena. Mora da je tačno'", prisetio se Stojanović.

Glumica Vesna Trivalić je navela da je u njenom životu Marković bio "neobičan nakit iz mašte, jer takav nisi video i nekako si ga samo u mašti sklopio".

"Oslovljavala sam ga sa 'Mnogobrojna familija'. Bio mi je majka, čuvarka ljubavi, dobrote, nežnosti. Otac, zaštitnik, hrabar i vredan. Dve sestre saosećajne, jedna bodri, druga plače, jer razume. Brat na biciklu za kojim stalno trčim", rekla je između ostalog Trivalić.

Glumica Branka Katić je istakla da ostaje zahvalna Markoviću na predstavi "Smrak bogova", kojom se nakon mnogo godina vratila na beogradsku pozorišnu scenu.

"Znao je da sam nesigurna, da dugo nisam bila na daskama. Pružio mi je svu ljubav i podršku. Živeo i režirao je svakim atomom svog bića. Razmišljam da li je bio previše nežan za surovu današnjicu koju živimo?", rekla je Katić.

Glumac Pavle Pekić se rekao da je "svaki susret s njim bila eksplozija radosti", dok je Andrija Milošević prisećajući se drugovanja sa Markovićem ocenio da je "ovo naše telo nejak provodnik za velike talente".

"Velika je to unutrašnja bitka, jer ti ljudi su na plamenu, a ovo meso, ćelije ne može da podrži tu nuklearnu energiju", rekao je Milošević.

Pored zasluga za pozoršte, novinarka Tanja Nježić je navela da ju je kod Markovića "uvek fascinirala njegova odanost životu".

"Beskrajno je voleo i poštovao život i nastojao je da to drugi preuzmu", rekla je Nježić.