Primabalerina Ana Pavlović: Biti umetnik je nešto vanvremensko

BEOGRAD – Umetnički direktor baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Ana Pavlović ocenila je da je “biti umetnik je nešto sasvim vanvremensko, uzvišeno, izvan - ovozemaljsko”.

Gostujući u programu “Letnji plato BGB - tajne moje profesije” u Biblioteci grada Beograda, baletska umetnica je sinoch rekla da nije maštala da postane balerina sve do devete godine, već je želela da postane pijanista.

Tako je, kako kaže, u okviru baletske škole svirala klavir, jer je smatrala da nije dovoljno poznavala baletsku umetnost.

Prvakinja Baleta, a sada bivša balerina, rođena je 1973. u Beogradu gde je završila srednju baletsku školu „Lujo Davičo” 1991. godine.

“Iskreno, u početku kada sam bila sasvim mala, bilo mi je dosadno, baletske vežbe su mi bile jako naporne. Rekla sam mami tada da bih pre volela da igram lastiš. Ipak, kasnije sam veoma zavolela balet i uvidela da ne može nikada da mi dosadi. Zato je balet postao moj život”, ispričala je Ana Pavlović.

Kao učenica, u Baletu Narodnog pozorišta igrala je glavnu ulogu u baletu “Bajadera” (II čin, Senke). Te 1991. dobila je angažman u Operi u Gracu (Austrija), a od 1993. je član Baleta NP u Beogradu.

“Lidija Pilipenko me je dovela u Narodno pozorište. U to vreme je bila primabalerina, i samo mi je rekla – 'Sviđaš mi se, mala'. Mislila sam da nisam spremna, a ona mi je bila velika podrška”, objasnila je Pavlović.

Kako je navela, prvu ulogu mogu dobiti oni koji imaju veliki talenat, fizičku spremu, virtuoznost, koja se izgradjuje čitavu karijeru.

"Važna je izdržljivost, moć transformacije. Primabalerina znači odigrati sve kompleksne uloge u baletu”, naglasila je Pavlović i dodala da je izuzetno neophodna fizička i psihička spremnost za baletske umetnike.

Ana Pavlović je 1998. dobila zvanje prvi solista baleta, a 1999. je promovisana u prvakinju baleta. Kasnije je dobila ponudu da bude umetnički direktor Baleta u Narodnom pozorištu.

“Želela sam da pružim doprinos u funkcionisanju Baleta, sa 80 igrača u ansamblu, nije lako, ima tu mnogo posla, velike odgovornosti, znatno više nego kada sam bila samo baletski igrač. Nisam očekivala da ću postati umetnički direktor”, kaže Pavlović.

Ona je opisala da je umetnost baleta - jedinstvena, da “kada idu na prstima, pokušavaju biti bestelesni”, te da svoju igru baziraju više na filmskoj glumi, nego pozorišnoj, gotovo “filigranski” igraju.

Umetnica je istakla kako je nedavno proslavljen veliki jubilej – 120 godina Baleta u NP sa premijerom spektakla “Gusar”, a da su imali i veoma uspešna gostovanja u regionu – Hrvatskoj i Sloveniji nakon duže pauze.

“Posebno se sećam našeg gostovanja u Bogoti sa baletom “Ko to tamo peva”, na muziku Vojislava Vokija Kostića. Bili smo tamo apsolutni hit, igrali smo neplanirano pet noći zaredom, sve je bilo rasprodato. Iako nema teksta, u Kolumbiji su veoma razumeli predstavu, priču, imaju očigledno sličan senzibilitet, temperament, tako da su uživali sve vreme”, zaključila je Pavlović.

Pavlović je tokom baletske karijere sarađivala sa mnogim koreografima kao što su Lidija Pilipenko, Vladimir Logunov i Staša Zurovac.

Igrala je u predstavama – “Labudovo jezero”, “San o ruži”, “Romeo i Julija”, “Žizela”, “Pakita / Frančeska da Rimini”, “Triple Bill”.

Učestvovala je na prestižnom Gala festivalu “Zvezde 21. veka” u Theatru “Champs – Elysees” u Parizu, septembra 2009. godine.

Dobitnica je mnogih nagrada - “Dimitrije Parlić” za izuzetnu umetničko – tehničku interpretaciju u sezoni 2008–2009., “Zlatni beočug” (2010) za doprinos kulturi grada Beograda, priznanje “Terpsihora” (2012) za baletske stvaraoce iz Srbije.

Takođe je osvojila Nagradu Narodnog pozorišta za vrhunsko umetničko ostvarenje u okviru repertoara NP, za glavnu ulogu u baletu „Kopelija”, Pečat Narodnog pozorišta, koji se po odluci upravnika dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu NP (2022).