Održana premijera predstave "Neuhvatljiva tačka odlaganja"

BEOGRAD - Predstava "Neuhvatljiva tačka odlaganja" iz Grenobla, francuskog umetnika Joana Buržoaa, gostovala je večeras u okviru uvodnog programa 21. Beogradskog festivala igre (BFI) u bivšem bioskopu Balkan u Beogradu.

Omnibus komad od pet fragmenata prepunih akrobacija u rangu cirkuske umetnosti, danas je predstavljen publici u tri termina, a odigraće se i sutra na istom mestu.

Premijeri na prvom izvođenju prisustvovali su - ministarka kulture Maja Gojković, gradska sekretarka za kulturu grada Beograda Nataša Mihailović Vacić, upravnik Kolarčeve zadužbine Aleksandar Peković, pozorišni reditelj i umetnički direktor BITEF-a Nikita Milivojević, Aja Jung, direktorka i selektorka BFI, i drugi zvaničnici i umetnici.

Joan Buržoa kao reditelj, autor koncepta i dizajner scene je kompletan tvorac kratkih komada koji se spajaju u celinu ukupnog trajanja od 45 minuta.

Njegova supruga Mari Buržoa i Olivije Matje su jedini izvođači, ponekad su solo - svako zauzima po jedan fragment, a u ostalim segmentima nastupaju zajedno.

Prvi igrački komad od pet minuta "Pristup 14. Stolica koja se vrti", na kome je u režiji asistirala Mari Buržoa, obogaćen je klasičnom muzikom Franca Šuberta.

Mari Buržoa u ovom solo fragmentu na kružnoj klizećoj sceni lebdi kroz vazduh, i uspeva da se zadrži nogama na jednom uglu platforme.

U drugom segmentu "Pristup 3. Stolice-stolovi", koji traje šest minuta, postavljen je ogroman sto kao platforma - pozornica na nesigurnim nogama i potrebno je da je igrači nekako "ukrote".

Sto nudi bezbroj pozorišnih mogućnosti, dok dva izvođača naizmenično postaju predmet jedno drugog, a njihova spretnost i virtuoznost gestova je oduševila publiku.

U trećom instalaciji "Pristup 18. Stepenice, Dodir" od devet minuta na sceni je samo Olivije Matje, na muziku elektro grupe "Daft Punk" (numera "Touch"), što je autoru bila velika inspiracija.

On balansira na granici stvarnog i veštačkog kroz cirkusku atrakciju: izvođač se penje na dugačke stepenice i pada sa njih na trapez i tu radnju ponavlja nebrojano puta.

Četvrti deo "Pristup 9. Balansirajuća platforma-Čizme od španske kože" od 15 minuta sa muzikom "Boots of Spanish leather" Boba Dilana pruža publici traganje za ravnotežom koje ilustruje specifičan odnos u kojem su suprotstavljene sile jednake.

Oni u nekoj vrsti čudne neverbalne rasprave lome stolice i astal, imaju nekontrolisane pokrete koji asociraju na moguće nasilje.

Peti i finalni fragment "Pristup 7. Gramofon-Divlji je vetar" u 10 minuta donosi pesmu “Wild is the Wind”, koju peva Nina Simon. Taj deo se nadovezuje na četvrtu koreodramu: centrifugalna sila gura tela jedno od drugog, a podijum na kome evoluiraju muškarac i žena vrti se izuzetno brzo.

Da bi se oduprli sili koja ih razdvaja, Mari i Olivije se drže jedno za drugo dok se platforma konačno ne zaustavi.

Reditelj i koreograf Joan Buržoa je uoči gostovanja otkrio da njegove instalacije i kreacije imaju nešto zajedničko, a to je upravo ta tačka odlaganja, što označava suspenziju i lebdenje.

"Kad sam se bavio žonglerskim poslom, tačka odlaganja je bio trenutak lebdenja predmeta koje bacam u vis. Kada se uhvati ta tačka, da je nazovemo odlaganje, težina nestaje. Sam sebe sam stavio u tačku ili poziciju da budem bez težine, odnosno da ja postanem taj predmet", naglasio je Buržoa.

Buržoa je prvi put predstavio svoj projekat u Srbiji na BFI, a kako je nedavno objasnila Aja Jung, direktorka festivala, pregovori su potrajali nekoliko godina, jer nije jednostavno pronaći pravi prostor za njegove radove.

Joan Buržoa je skoro ocenio da je bioskop Balkan idealno mesto za "Neuhvatljivu tačku odlaganja", jer deluje "kao neka beskonačnost kroz vreme".

Svako vođenje kroz najpoznatije instalacije umetnika može da prati do 100 ljudi, jer je francuski koreograf izračunao da je to "maksimalan broj kako bi svi mogli da komotno uživaju u komadima".

Buržoa je 2010. godine osnovao sopstvenu trupu koja nosi njegovo ime.

Od 2016. do 2022. godine bio je direktor Nacionalnog koreografskog centra u Grenoblu, i time postao prvi cirkuski umetnik na čelu jednog francuskog koreografskog centra.