Baletski triptih "Infinitas" sutra na 21. Beogradskom festivalu igre

BEOGRAD - Baletski triptih "Infinitas" u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu biće jedina domaća predstava koja je odabrana za program 21. Beogradskog festivala igre, a na repertoaru je sutra uveče (20.00h).

Na današnjem susretu sa medijima govorili su Ana Pavlović, umetnički rukovodilac Baleta Narodnog pozorišta i Ivana Savić Jaćić, balerina.

Direktorka i selektorka BFI Aja Jung je izrazila zadovoljstvo što je u programu jedna veoma vredna domaća predstava iz tri dela, i da postoji veliko interesovanje stranih medija da izveštavaju o ovom komadu, te poručila da to može biti dalji profesionalni put i život "Infinitasa".

Aja Jung je podsetila da su ranije na BFI učestvovali domaći koreografi Đorđe Makarević, Sanja Ninković i drugi sa svojim produkcijama.

Tri savremena baletska dela "Infinitas" su premijerno izvedena u okviru jubileja 100 godina Baleta Narodnog pozorišta u junu 2023, na samom zatvaranju te sezone.

Vek Baleta NP se obeležava tokom ove pozorišne sezone. Renomirani savremeni koreografi Maša Kolar, Miloš Isailović i Igor Kirov daju novo viđenje ostvarenja kompozitora Petra Konjovića, Enrika Josifa i Stanojla Rajičića.

Ana Pavlović je rekla da stvaranjem na muziku kompozitora koji su inspirisali čuvene baletske umetnike Dimitrija Parlića, Veru Kostić i Miru Sanjinu, daju omaž nasleđu Baleta NP u Beogradu.

"Odlučila sam se za formu triptiha u želji prikažem raznovrsnost savremenog koreografskog stvalaštva, i da obnovimo sećanje na baletsko nasleđe Narodnog pozorišta u Beogradu i velikane baletske i muzičke umetnosti. Kao što i sam naslov "Infinitas" sugeriše, mi nastavljamo lanac i trajemo u vremenu, prošlom, sadašnjem i budućem", naglasila je Ana Pavlović, i dodala da je ovaj omnibus vrsta refleksije vremena danas i pravi istraživački projekat za tri koreografa.

Imali su želju da obnove sećanje na baletsko nasleđe i predstave naše sadašnje baletske snage, te pruže doprinos savremenoj umetnosti u Srbiji.

"Infinitas" je već gostovao u Podgorici, a čeka ga 2. aprila i Narodno pozorište u Sarajevu.

Pavlović je istakla da je "Infinitas" osvojio godišnju nagradu Narodnog pozorišta za najbolju baletsku predstavu u celini, dok je Ivana Savić Jaćić laureat prestižne nagrade "Smiljana Mandukić" za najbolju interpretaciju savremenog igračkog izraza, koju dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS).

"Naravno, veoma mi znači nagrada, jer u našem kratkom baletskom veku i trajanju u karijeri, prija kad dobijemo priznanja i pohvale, posebno jer se dajemo u potpunosti", rekla je balerina Savić Jaćić.

Nagrađena baletska umetnica je naglasila da je svim igračima bio veliki izazov da rade na "Infinitasu", jer su u pitanju tri potpuno različite koncepcije i ideje od tri koreografa.

"Svi su imali viziju koju su želeli da sprovedu sa nama igračima, da nas ubace, utisnu u tu svoju viziju", prenela je utiske Savi Jaćić.

Baletski triptih kroz rad tri regionalno koreografa započet na temeljima baletske istorije, donosi stilski i izražajno različite plesne kreacije za baletski ansambl i pokazuje bogatsvo izraza baleta kao umetnosti., što je bila ideja direkcije Baleta.

Ana Pavlović se uključila na temu trajanja baletskih umetnika, jer zna iz svog iskustva još bolje, da profesionalni vek opstaje i skoro duplo kraće od dramskih umetnika.

Sa druge strane, ona je otkrila da su baletske predstave NP uglavnom rasprodate, veoma su tražene, što im pruža vetar u ledja i podstrek da daju i dalje sve od sebe i realizuju nove produkcije.

Tako su za 100 godina Baleta u martu 2023. kreirali predstavu "Gusar", i onda je za tri meseca usledio omnibus triptih "Infinitas".

"Publika se često plaši nepoznatog, i da li će uopšte razumeti balet. Tako mi se desilo da sam jednog čoveka od 60 godina naterala da jednom u životu ode konačno da gleda balet. I on je to učinio, i nakon predstave mi je rekao pun emocija da je to bilo nešto najljepše što je gledao u životu i sada je tužan što je to sve propustio", zaključila je Ana Pavlović.

Makedonski koreograf Igor Kirov u svojoj koreografiji "Poema" istražuje koncept potrage za slobodom duše koja nikad ne prestaje da sanja, i predstavlja naše emocije i boje naše duše.

„Poema" je kao ples, puna spirala, vrtloga, skokova i skupljenih emocija plesača kao neposredni odgovori na muziku. Ona je prilika da se doživi posebna veza koja postoji između muzike i plesa.

U baletskom delu "Poema", na muziku Stanojla Rajičića i snimak izvođenja Beogradske filharmonije, autorski tim pored Igora Kirova čine i asistentkinja koreografa Mojca Majcen i kostimografkinja Olga Mrđenović.

Miloš Isailović je kreirao komas „Ptico, ne sklapaj svoja krila”, a žudnja je glavni pokretač u koreografiji, alat za oslobođenje i sazrevanje.

Muzika Enrika Josifa baletskog dela „Ptico, ne sklapaj svoja krila”, izvedena je kroz tri muzička medija koji čine originalni snimak Orkestra Narodnog pozorišta iz vremena nastanka ovog baleta, klavirsko izvođenje Vladimira Gligorića i muzičke deonice koje je stvorila Irena Popović po motivima znamenitog kompozitora.

Autorski tim pored Miloša Isailovića čine i dramaturg Bojan Đorđev, kostimografkinja Ida Ignjatović i asistentkinja koreografa Marija Bajčetić.

Koreografski pristup hrvatske koreografkinje Maše Kolar "Simfonijski triptihon” bazira se na srpskom nacionalnom muzičkom i plesnom nasleđu na muziku Petra Konjovića; obeležen folklornom tematikom i inspirisan sa tri međusobno povezana izvora.

Sam karakter se temelji na folklornoj muzici, obiluje užarenim ritmom plesne igre, ali i mračnim atmosferama.

Ovde je zadat prostorni okvir za koreografsko oblikovanje do inspiracije temom proleća koja je zapravo skriveni pokretač priče o Koštani, iz pera Bore Stankovića, o probuđenoj nostalgiji za mladošću i slobodom.

U baletskom delu "Simfonijski triptihon", na muziku Petra Konjovića i snimak izvođenja Beogradske filharmonije, autorski tim pored Maše Kolar čine: dramaturškinja i asistentkinja koreografkinje Maja Marjančić, koja uz Kolar potpisuje i idejno rešenje scenografije, i kostimografkinja Katarina Grčić Nikolić.

Dizajner svetla Nuno Salsinha i scenograf Miraš Vuksanović potpisuju sva tri baletska dela.