Milica Ševarlić: Beogradski džez festival ima velike međunarodni ugled

BEOGRAD - Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je predstavnica Doma omladine Beograda (DOB) Milica Ševarlić koja je govorila o 40. Beogradskom džez festivalu, koji će biti održan od 24. do 28. oktobra.

Ševarlić je podsetila da je Beogradski džez festival nastao 1971. godine, kao neka vrste ispostave Njuport (Newport) džez festivala, dobivši 1974. sadašnje ime.

Prema njenim rečima, festival je imao 15-godišnju pauzu početkom devedesetih, a pošto je drugi život počeo 2005. godine, otud "neusaglašenost između broja godina starosti i broja održanih izdanja".

Ševarlić je naglasila da u trenutku kada slavi 40. rođendan to najstariji srpski džez festival i "ima najveći međunarodni ugled i trudi se da održi nivo umetničkog kvaliteta i autentičnosti".

Navevši da se na programu festivala radi čitave godine, Ševarlić je podsetila da je DOB izvršni producent ove manifestacije od posebnog značaja za Grad Beograd, i da se na čelu njenog odbora nalazi džez muzičar Jovan Maljoković, dok je umetnički direktor Vojislav Pantić.

Prema njenim rečima, Beogradski džez festival počinje 24. oktobra u MTS dvorani, nastupom Big benda Radio-televizije Srbije, sa specijalnim gostom iz Sjedinjenih Država i programom koji je "lepa i emotivna muzička posveta, sa odabranim kompozicijama i aranžmanima, koje imaju veze sa istorijatom manifestacije i velikanima džeza".

"U drugom delu prve koncertne večeri sa ogromnim zadovoljstvom predstavljamo Sesil Mekloren Salvant (Cecile McLorin), jednu od vodećih džez pevačica. Ona će prvi put nastupiti u Beogradu i izvesti program specijalno pripremljen za Beogradski džez festival", naglasila je Ševarlić.

Kako je najavljeno, 28. oktobra u MTS dvorani sviraće džez gitarista Bil Frisel (Bill Frisell), koji dolazi u kvartetu izvanrednih muzičara, a na kraju te večeri biće sastav Buena Vista ol (All) stars i program "Jedna noć u Havani".

Ševarlić je podsetila da su novi počeci festivala 2005. godine "bili znatno komplikovani, jer je trebalo povratiti poverenje ne samo publike, već i svetske javnosti, profesionalaca, agenata, koncertnih agencija, pa i samih umetnika".

"Zašto bi došli baš na Beogradski džez festival, koji 15 godina nije postojao? Da li vredi doći i kakav tretman će ovde imati? Naravno, mnogo rada i truda bilo je potrebno uložiti prvih godina i opravdati inicialno poverenje", navela je Ševarlić.

Prema njenim rečima, najveće zadovoljstvo i kompliment je kada se organizatori Beogradskog džez festivala u inostranstvu sretnu sa umetnicima koji su nastupali pre više godina i kažu kakvo je to za njih bilo iskustvo.

"Kroz razgovor sa njima dođemo do toga da se sećaju detalja, sale u kojoj su nastupali, možda neke anegdote sa te večeri, neke reakcije publike...To najbolje govori kakav kredibilitet Beogradski džez festival ima", navela je Ševarlić.

Napomenuvši da je festival platforma za podršku srpskim džez muzičarima, Ševarlić je dodala i da većina njihovog programa dolazi sa evropske scene.

"Kada smo po pozivu bili uključeni u Evropsku džez mrežu, kao jedini džez festival iz Srbije, svakako govori o tome da smo uspeli da vratimo Beogradski džez festival na nivo koji je imao zlatnih sedamdesetih i osamdesetih godina", rekla je Ševarlić.

Pošto je džez kao muzika evoluirao i menjao tokom decenija. Šervalič je dodala da je ideja tima festivala bila da bude aktuelan, savremen i u korak sa vremenom, uz poštovanje zvezda i velikana džeza.

"Takođe, naša obaveza, kao festivala utemeljanog u ovoj zajednici, da bude podrška, platforma za razvoj srpske džez scene, preboshodno mladih umetnika", zaključila je Ševarlić.