Nešković: Pravo je vreme za predstavu "Sveti Georgije ubiva aždahu"

BEOGRAD - Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je reditelj Milan Nešković koji je govorio o predstavi "Sveti Georgije ubiva aždahu", čija je premijera 27. decembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Nešković je rekao da postoji mnogo veća odgovornost kada se radi veliki dramski klasik kao što je "Sveti Georgije ubija aždahu" Dušana Kovačevića.

Podsetivši da je komad rađen dva puta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i u Ateljeu 212, daleke 1986, Nešković je ocenio da je "pravo vreme da 38 godina kasnije doživi drugačije i novo čitanje, u istorijskom, ali i u kontekstu vremena u kome danas živimo".

"Celokupno svetsko društvo gubi polako empatiju tih 15 godina više nego u prethodnih 2000. godina. Tako da komad dobija ponovo sopstvenu aktuelnost", naveo je reditelj.

Kao Valjevac, Nešković je dodao da gaji duboko poštovanje prema "najvećem stradanju koje se ikada dogodilo u modernom ratovanju", kada je tokom Prvog svetskog rata Srbija izgubila 29 posto stanovništva, odnosno 54 posto muškaraca.

Nešković je istakao da je za njega Prvi svetski rat samo "istorijski kontekst u kome se dešava najlepša ljubavna melodramska priča napisana u dramskoj literaturi".

Prema njegovim rečima, ljubavni trougao između Đorđa, Gavrila i Katarine u "Sveti Georgije ubiva aždahu" je sličan melodramskoj strukturi, kakva je i u holivudskom filmu "Kazablanka".

"'Kazablanka' je ta melodramska priča kojoj kontekst daje Drugi svetski rat, ali fokus mora da bude ovome, i ja sam u komadu stavio fokus na tri lika, na njihovu ljubav i nemogućnost ostvarivanja apsolutne ljubavi u trouglu", rekao je Nešković.

Napomenuvši da "trougao u ljubavi nikada ne može da funkcioniše", Nešković je dodao da je zato trougao jako potentan u dramskom smislu", kao sukob tri lika u špageti vesternu reditelja Serđa Leonea "Dobar, loš, zao".

Nešković je istakao da "predivni tekst Kovačevića mora da se čuje, jer je osvešćujuć, otrežnjujuć, govori dosta i o aktuelnoj društvenoj situaciji, ne samo kod nas, nego globalno".

Prema njegovim rečima, Kovačević je pisao, a predstava se time i bavi - "demistifikacijom srpske istorije".

"Kovačević piše o bogaljima u Šabcu, koje su neki ljudi zaboravili. Komad se završava početkom Cerske bitke, koja je prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, ali posle, što je usud ovog naroda, ostaju trudne udovice i siročad jedini živi", naveo je Nešković.

Navevši da je nemoguće izmestiti komad iz konteksta Balkanskih i Prvog svetskog rata, Nešković je dodao da su ipak morali koristiti savremena sredstva u pozorištu 2024. godine, a da opet ostanu u istorijskom kontekstu.

"Stoga se bavimo stilski nadogradnjom tog konteksta kroz magični ili magijski realizam. Pričamo o vremenu koje je svetla prošlost, iako demistifikovana, u bajkovitom ključu i kontekstu magijskog realizma, koji nas uvlači i u arhaičnost", naveo je reditelj.

Nešković je dodao da je sve to povezano sa savremenim kontekstom i odnosima, jer duboko veruje da su odnosi između ljubavnika i unutar porodice bili potpuno isti i pre sto godina.

"Za pitanje mentaliteta nekog naroda treptaj oka je sto godina. Koristimo se suštinski savremenim elementima odnosa, stilski povezujući kroz magijski realizam, u fokusu na melodramsku priču u ratnom kontekstu", rekao je Nešković.

Naglasivši da je "suštinski komplikovana struktura i veličina teme", Nešković je nazvao i "hrabrošću ili ludošću".

Prema njegovim rečima, "uvek je lepše ako treba da se pogine u umetnosti, na velikim i bitnim idejama", nego da se provlači putem kojim se lakše ide.