Rediteljka Ivana Todorović: Film "Na kraju puta" ima univerzalnu emociju

BEOGRAD - Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je rediteljka Ivana Todorović koja je govorila o svom dokumentarnom filmu "Na kraju puta" koji će biti prikazan 11. maja u okviru festivala Beldoks.

Todorović je rekla da film govori o ljubavi i brizi o onima koj se nalaze na kraju puta, kroz priču o Viki i Željku koji na maloj parceli u Lapovu brinu o konjima koji su zlostavljani i odbačeni.

 

"Na ideju da napravim ovakav film sam došla zbog toga što se inače bavim socijalno angažovanim temama i zanima me način na koji se ljudi nose sa traumom", istakla je autorka.

Todorović zanima "ideja empatije i kako mi kao publika možemo da se povežemo i pomognemo temama o kojima se priča".

Prema njenim rečima, kada je čula za azil i borbu Željka i Viki da sačuvaju konjske živote na kraju njihovog puta, mogla je da se identifikuje sa temom.

Todorović je rekla da treba da razmislimo šta će biti sa svima nama kada dođemo na kraj puta, ako smo bolesni, sami i ne možemo ništa da pružimo društvu.

"Odlučila sam da napravim film koji može da funkcioniše na dva nivoa. Da iznese toplu ljudsku priču punu ljubavi, ali i priču konja i šta se desilo sa njima", istakla je autorka.

Todorović je istakla sudbinu konja Glisera, koji je bio pobednik jugoslovenskog derbija, a nakon što se razboleo su hteli da ga pretvore u kobasice, dok ga Željko nije spasio.

Za autorku je novina bila da vidi krhkost konja, jer je navikla da ih vidi zdrave kako trče, a u azilu "Staro brdo" je imala prvi susret sa konjima koji su "stari, bolesni, imaju tugu u očima, koji su u tek stigli".

Prema njenim rečima, bio je vidan kontrast kod konja koji su dugo u azilu koji su "prepuni života, imaju sreću i radost u očima".

"To je metafora života. Prepoznala sam u konjma nas ljude pošto delimo sličnu sudbinu i to je bilo lepo videti. Azil u Lapovu 'Staro brdo' je mesto puno ljubavi", istakla je autorka.

Film je prethodno prikazan u Sjedinjenim Država, u Nepalu, na Dok festu u Prizrenu, a pošto je njegov cilj da iznese univerzalnu emociju, Todorović ističe da je "bilo suza, smeha, svi su imali potrebu da pričaju nakon filma".

"Ljudi imaju potrebu da pomognu azilu. Štapom i kanapom se svaki mesec muče za živote konja. I dalje je isti problem sa parama. Jako mi je drago da ljudi imaju potrebu da doniraju", istakal je rediteljka.

Todorović kaže da radi na montaži "jakog, divnog, ženskog filma", koji se bavi krhkošću ženskog tela, snazi i solidarnosti žena, kroz priču pacijentkinja koje su prošle kroz hirurške intervencije u bolnici Narodni front.