Kustoskinja Senka Ristivojević: "Plava izložba" MSUB je zainteresovala publiku

BEOGRAD - Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je kustoskinja Senka Ristivojević koja je govorila o "Plavoj izložbi", u Muzeju savremene umetnosti Beograda (MSUB).

Ristivojević je rekla da je "Plava izložba" nastavak projekta kog je sa koleginicom Katarinom Krstić i sa profesorima Mrđanom Bajićem i Radošem Antonijevićem sa Fakulteta likovnih umetnosti započeli 2019. godine.

 

Prema njenim rečima, radili su studentima na zadatku kako mogu predstaviti dela u MSUB slepoj i slabovidoj publici, odnosno "priča je o interpretaciji umetničkih dela, čemu služi savremena umetnost koja se čuva u muzejima i na koji način drugačije možemo da je doživimo".

"Plava izložba" je mnogo više zainteresovala publiku od pomenutog pilot projekta "U dodiru sa", kada su došli do modela rada da studenti na osnovu svog doživljaja umetničkih dela prenesu to dalje kroz različite medije - prostorne instalacije i audio taktilne reljefe.

"Insistirali smo na čulnom doživljaju umetničkog dela i iskustvu doživljaja. Ovaj put smo dodali temu boje što je dodatno zakomplikovalo stvari jer boja ništa ne znači slepima", navela je Ristivojević.

Prema njenim rečima, nedavno otvaranje izložbe u MSUB je bilo jako posećeno, a usledile su posete učenika škole "Veljko Ramadanović" za decu oštećenog vida i drugih gostiju.

""Plava izložba" u praksi pokazue šta se već dešava u svetu muzeja. Nekoliko godina je Međunarodni savet muzeja IKON pokušavao da prilagodi zastarelu definiciju muzeja i prošle godine su izglasali novi tekst koji ističe inkluzivnost, pristupačnost i otvorenost za društvo", istakla je kustoskinja.

Ristivojević je ocenila da je to veliki pomak za muzeje, pošto njihovi programi sve više postaju inkluzivni i participativni, a MSUB sa svojom ambicioznom produkcijom postavlja standarde za ostale muzeje u zemlji i regionu.

Upitana kako vidi budućnost umentosti u vreme tehnoloških revolucija, Ristivojević je izrazila nadu da će "veštačka inteligencija nečće uzeti primat u domenu humanističkih nauka i umentosti".

Prema njenim rečima, umentost se trenutno vraća "malim narativima, čoveku, pojedincu, u nedostatku većih narativa čije je vreme prošlo".

Ristivojević primećuje vraćanje na "male priče koje su intimnije i humanije, i ima nade za savremenu umetnost".