Reditelj Mladen Đorđević: Premijera filma "Radnička klasa ide u pakao" biće održana 14. septembra u Torontu

BEOGRAD - Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je reditelj Mladen Đorđević koji je govorio o svom filmu "Radnička klasa ide u pakao", čija je premijera 14. septembra na Toronto film festivalu.

Đorđević je rekao da da će film biti prikazan u kultnoj selekciji "Ponoćno ludilo" (Midnight Madness), što je njemu posebno značajno jer je sličan program "Granice" uređivao kao selektor FEST-a.

Od prvog filma "Made In Srbija", preko "Života i smrt porno bande" do "Sumraka u bečkom haustoru", Đorđević se bavi marginom i autsajderima.

"To su ljudi gurnuti na marginu. Nekad su tu i svojom voljom. Mene ta margina privlači zato što na neki način nudi i slobodu, omogućava da se čovek distancira od mejnstrima, da brže dođe do svoje autentičnosti. Margina sama po sebi nije rđava", istakao je reditelj.

Đorđeviću je ideju za naslov "Radnička klasa ide u pakao" dala glumica Dobrila Boba Stojnić poznata po seriji "Grlom u jagodine" i kultnom filmu "Nedostaje mi Sonja Heni" (1971).

Prema njegovim rečima, prvobitni naslov je trebalo da bude "Prvi maj", ali pošto se prethodno pojavio film sličnog naslova Pjera Žalice, Stojnić mu je na sedeljci jedne večeri predložila "Radnička klasa ide u pakao".

Đorđević je podsetio da je to parafraza naslova filma "Radnička klasa ide u raj" (1971) reditelja Elija Petrija.

"Vidimo da sada raj više ne odgovara, adekvatniji je pakao. Jako mi se dopao naslov. Volim duže naslove. Pošto imam 44 godine i jako malo naslova sam napravio, ti duži prave utisak da imam bogatiju filmografiju", našalio se Đorđević.

Prema njegovim rečima, radnička klasa je skoro mrtva, a levica je izneverila očekivanja i njen problem je što predstavlja na zapadu problem radničke klase kao završen, rešen.

"Stvarnost nam pokazuje da sve više ljudi na zapadu mora da radi nekoliko poslova dnevno", istakao je sineasta.

Đorđević je dodao da se u savremenoj evropskoj kinematografiji vidi da je problem levice što suviše forsira manjinske grupe.

"Ta strategija je vezana za pokušaj da se zamaskira suština problem. U savremenom festivalskom filmu u centru pažnje su manjinske grupe koje levica preferira, sa ciljem da zaboravimo na suštinu problema", naveo je Đorđević.

Naglasivši da poštuje manjinske grupe, kao neko kose u filmovima bavi ekstrenim autsajderima, Đorđević je dodao da je "sada radnička klasa najugroženija grupa".

"Ne vidim razloga zašto se ne bi bavili i njom. A ne bave se jer levica smatra da je problem na zapadu završen. Naravno, nije završen", ocenio je reditelj.

Đorđević je istakao da "publika neće gledati standardni film o tranziciji", kakvih je puna istočnoevropska kinematografija.

"Mislim da sam pronašao novi ugao, koji podrazumeva spoj sociopolitičke drame, komedije, trilera i horora u smislu kempa, što publika može da prepozna što se tiče mog autorskog rukopisa", naveo je Đorđević.

Prema njegovim rečima, "film kreće zanimljivo, iz kontraverzne selekcije, a kako će ga prihvatiti ostali festivali ostaje da vidimo".

"Mogu da kažem kao veliki filmofil da mi se sve manje sviđa ukus mejnstrim festivala, jer se birokratizovao ukus. Čini mi se da aparatčici ne ljubitelji umentosti biraju filmove", naveo je reditelj.

Đorđević je dodao da mu se sve više čini da "iza mejnstrim festivala stoji interes krupnog kapitala", što se vidi u forsiranju manjiinskih grupa i zapostavljanju problema radnika i većeg dela stanovništva.