Deklaracija o Tesli na forumu u Atini pokrenula inicijativu o Međunarodnom Teslinom danu

ATINA - Učesnici Svetskog filozofskog foruma iz 53 zemlje, uključujući i Srbiju, usvojili su danas istorijsku "Deklaraciju o Nikoli Tesli", na simpozijumu dijalektičke filozofije u Atini i Delfima, a povodom Svetskog dana Filozofije, koji je ustanovio Unesko 2005. godijne, izjavila je ambsador Ljiljana Nikšić, koja je bila jedan od učesnika Foruma.

Učesnici sesije o Tesli obavezali su se da će se zalagati za pokretanje institucionalizacije i uvođenja Međunarodnog Teslinog dana kroz sistem Ujedinjenih nacija, što bi, kako je Nikšić dodala bio skromni doprinos plemenitoj misiji globalnog promovisanja "Tesla filozofije života" na čijim postulatima počivaju i vrednosti za koje se zalaže Svetski filozofski forum.

Incijativa prema rečima ambasadora iz Ministarstva spoljnih poslova Ljiljane Nikšić podrazumeva stavljanje pod UNESKO zaštitu, kao svetsku kulturnu baštinu poslednju Teslinu laboratoriju na Long Ajlendu iz 1901. godine.

"Spoznajući činjenicu da svet Tesli nije odao dužnu počast za doprinos čovečanstvu na način na koji je to zaslužio, u Teslinoj godini, kada se obeležava osam decenija kulture sećanja, usvojena je prva međunarodna 'Deklaracija o Nikoli Tesli' i pokrentue su i incijative za osnivanje Međunarondog globlanog Tesla komiteta, Tesla fonda i Međunarodne Tesla nagrade u kome će se nalaziti veliki broj nobelovih laureate i naučnika svetskog renomea iz više od 100 zemalja sveta", rekla je Nikšić za Tanjug.

Na kraju izlaganja o Tesli ambasador Nikšić dodelila je Svetskom filozofskom forumu titulu Tesla ambasadora koju je ustanovio Prvi potpredsednik valde i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, povodom Tesline godine, a Svetski forum posthumno je dodelio za Nikolu Teslu titulu "počasnog građanina Planete Zemlje" kao čoveku koji je osvetlio čovečanstvo, a koju će delegacija Foruma uručiti krajem decembra Muzeju Nikola Tesla u Beogradu.

Prema njenim rečima, učesnici Foruma će pružavati podršku Tesla Naučnom centru na Vardenklifu za rekonstrukciju laboratorija na dobrobit čitavog čovečanstva, postavljajući Teslino nasleđe u kolektivnu memoriju naše civilizacije.

"Inacijativa podrazumeva da se uvde Međunarodni Teslin dan, koji će biti 12. januara kada je osvetlio čovečanstvo ili 10. jula na dan njegovog rođenja, na isti način se boreći da se ustali kao i Svetski dan filozofije, koji je ustanovio UNESKO i koji se obeležava svake treće nedelje novembra", rekla je Nikšić koja je nacionalni koordinator strateške kampanje "Tesla energija mira" i na čiju incijativu je upravo jedna od sesija foruma bila posvećena tom gorostasu čovečanstva.

"Deklaracijom o Nikoli Tesli" Svetski filozofski forum, je kako Nikšić navodi podržao postulate "Tesline filozofije života" i "Tesla energije mira" za koju se zalagao, a koja se sastoji iz tri Teslina principa.

Prvi podrazumeva činiti sve za dobrobit čitavog čovečanstva, o čemu je detaljno pisao Džon O'Nil, naučni urednik njujorskog Herald Tribjuna u biografiji o velikom pronalazaću , a drugi ne činiti ništa protiv Prirode i prirodnih zakona o čemu je Tesla dao intervju časopisu "Misija nauke" 1900 godine, rekla je Nikšić i dodala da treći princip podrazumeva da je važno ostati dosledan sebi i svom poreklu za šta se Tesla zalagao u Memorandumu iz 1921 godine koji je uputio novinarima.

Nikišić je podsetila i da je Tesla govorio da je "misija pronalazača prvenstveno spasavanje života i da čini naše postojanje na Planeti bezbednijim".

Svetski filozofski forum Svetski dan filozofije obeležiće, pored ovog trodnevnog simpozijuma u Atini i na Delfima i velikim skupom u Manili na kome će se nastaviti aktivnosti na realizaciji usvojenih ciljeva u Deklaraciji iz Atine I Delfa.

Forum obeležava Svetski dan filozofije, koji je 2005. ustanovio Unesko s idejom da širi multikulturalizam i jedinstvo širom planete, odnosno da ukaže na značaj filozofskog mišljenja za bolje razumevanje sveta i rešavanje globalnih problema, prisećajući se vrednosnih putokaza "saveta mudraca" drevnih civilizacija, ali i mislilaca i intelektualne avangarde koja se borila za viši cilj i bolji svet, snevali i apelovali na ujedinjenje svih naroda sveta.

"Jedna od ključnih tema ovogodišnjeg simpozijuma koji je predviđen da ima svoju završnicu u Delfima, poznatim po proročanstvima, promišljanju i okupljanju intelektualne aristokratije antičke Grčke, jeste razmišljanje o izazovima pred kojima se nalazi čovečanstvo hodajući po tankoj liniji između atomskog mira i atomskog rata", kazala je Nikšić.