Studija: Struja u Atlantskom okeanu se bliži poptunom gašenju

NJUJORK - Struja u Atlantskom okeanu koja distribuira toplotu širom sveta, naglo se gasi, usled čega bi Evropa mogla da ostane "okovana ledom" ranije nego što se to verovalo, otrkrili su naučnici.

Ukoliko dođe do kolapsa Atlantske meridijalne cirkulacije (AMOC), ogromnog sistema okeanskih struja koji su ključni u održanju globalne klime, vreme širom sveta bi se naglo promenilo.

Temperature na severozapadu Evrope bi pale za 5 do 15 stepeni Celzijusa tokom decenija, led na Arktiku bi se proširio ka jugu, dok bi se Zemljina južna hemisfera još više zagrejala, a globalni obrasci padavina promenili i poremetili deo Amazona, navodi se u studiji koja je objavljena u petak u časopisu Sajns Advences.

Nedavno objavljena studija, kako piše AP, opovrgla je tvrdnje međuvladinog panela UN za klimatske promene prema kome do kolapsa AMOC neće doći pre 2100. godine, s obzirom na to da glavni autor istraživanja Rene van Vesten, klimatski naučnik i okeanograf sa Univerziteta Utreht u Holandiji i nekoliko spoljnih naučnika govore da bi to moglo da se dogodi ranije, ali ne mogu da preciziraju kad.

"Nova studija značajno doprinosi rastućoj zabrinutosti zbog kolapsa AMOC u ne tako dalekoj budućnosti", rekao je Stefan Ramstorf, šef analize zemaljskih sistema u Potsdamskom institutu za istraživanje klime u Nemačkoj, koji nije bio deo istraživanja.

Koristeći modele i pređašnje podatke, holandski tim naučnika je simulirao tok AMOC tokom 2.200 godina, i otkrio da posle 1.750 godine dolazi do „naglog kolapsa AMOC“.

Međutim, naučnici, za sada, ne mogu da tu simuliranu vremensku liniju projektuju u stvarnu budućnost Zemlje.

Na kretanj AMOC utiče Grenland, gde sa sve većim zagrevanjem planete dolazi do topljenja leda i ulivanja sve veće količine slatke vode koja razređuje nivoe soli, koji su ključni za kretanje AMOC, dovodeći do njenog gašenja, objasnio je Vesten.

AMOC je deo složene globalne pokretne morske trake okeanskih struja koje pomeraju različite nivoe soli i tople vode širom sveta na različitim dubinama u obrascima koji pomažu u regulisanju temperature Zemlje, apsorbuju ugljen-dioksid i podstiču ciklus vode, navodi NASA.