U Zagrebu se održava Samit supružnika evropskih lidera na temu prevencije gojaznosti kod dece

ZAGREB - U Zagrebu je danas otvoren Samit supružnika evropskih lidera na temu prevencije gojaznosti kod dece, odakle je poručeno da je prekomerna težina dece jedan od najvećih zdravstvenih problema sa kojima se svet suočava.

Problem sa prekomernom težinom ima svako treće dete u Evropi, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koje su istakli učesnici Samita.

U uvodnom delu o tome je govorio i izvršni direktor SZO za Evropu Rob Batler i istakao da su podaci poražavajući.

“Pored zastrašujućeg podatka o broju gojazne dece, još veće upozorenje je da će, prema procenama, u sledećih 12 godina čak 28 miliona dece u Europi živeti sa tim problemom”, naglasio je Batler.

Prema njegovim rečima, gojaznost kod dece povećava rizik od hroničnih bolesti, zbog čega je neophodno raditi na sprečavanju i prevenciji tog problema.

Ističe da je niz faktora doveo do toga da se stvori "savršena oluja”, zbog čega je veliki broj dece gojazan i istakao da treba stvoriti zdravo okruženje za decu.

“Neophodno je primeniti fizičku aktivnost, naglašavati važnost dojenja do šest meseci, ali i pozabaviti se oglašavanjem nezdravih namirnica koje su namenjene deci i raditi na tome da se deci i učenicima u školama omuguće zdravi obroci i napici”, naveo je Batler.

Sa njim su saglasni i hrvatski ministar zdravlja Vili Beroš, kao i gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, koji su takođe govorili na samom početku Samita.

U uvodnom delu skupa prisutnima se obratila i supruga predsednika Hrvatske Sanja Musić Milanović, koja je bila i domaćin samita.

“U poslednjih 50 godina, gojaznost kod dece povećala se više od četiri puta. Važno je istaći da je gojaznost bolest i da to nije estetski, već zdravstveni problem", istakla je prva dama Hrvatske.

Sanja Musić Milanović rekla je da je gojaznost kompleksna, višefaktorska bolest koja sa sobom nosi rizike za druge vodeće, nezarazne bolesti.

Upozorila je na to da prekomerna težina može uticati na smanjenje životnog veka i dodala je i pandemija kovida 19 pokazala da upravo gojaznost može dovesti do težih razvoja bolesti.

''Pandemija je pokazala koliko gojaznost može negativno da utiče i da je neretko faktor za teži razvoj bolesti. Nažalost, zbog zatvaranja i svega ostalog što je doneo virus korona, gojaznost se drastično povećala”, dodala je Musić Milanović.

Gojaznost i prekomerna težina dovode do kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa dva i nekih vrsta raka, istakli su učesnici, dodajući da je neretko to uzrok i za smanjeni kvalitet života.

“Problem je izuzetno kompleksan, a može uticati na mnoge segmente života, ostavljajući brojne metaboličke i psihološke posledice koje se teško mogu ukoloniti”, rekla je na početku Samita španska kraljica Leticija.

Gojaznost je i pokazatelj nejednakosti, ukazala je ona dodajući da je taj problem prisutan najčešće kod siromašnijih zajednica koje nemaju pristup zdravoj hrani.

“Najosnovnija i poražavajuća činjenica je da svako treće dete školskog uzrasta živi sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Takođe, moram da napomenem da nijedna država članica EU u regionu trenutno nema za cilj da zaustavi porast gojaznosti do 2025. godine”, upozorila je španska kraljica.

Sa samita u Zagrebu poručeno je da upravo taj skup ima za cilj postavljanje temelja za koordinisano delovanje kako bi se zaustavio rast broja gojazne dece.

Samit su organzovali Kancelarija predsednika Hrvatske i Evropska kancelarija SZO, a domaćini samita su supruga hrvatskog predsednika Sanja Musić Milanović i izvršni direktor SZO za Evropu Rob Batler.