Srpska lista: Osuđujemo postupak Bobana Bogdanovića kojim se ugrožava život predsednika Vučića
3. novembar 17:37
15. oktobar 2024 13:37
podeli vest
PODGORICA - Rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori pokazuju da je srpski jezik i dalje većinski i shdono tome treba da bude i zvanični jezik, poručili su poslanici Socijalističke narodne partije (SNP) Slađana Kaluđerović i Bogdan Božović.
"Održavanje popisa stanovništva, pored potpisivanja Temeljnog ugovora, predstavlja jedan od temeljnih zalaganja SNP-a i pokazuje kontinuitet našeg delovanja, što nas čini ponosnim i obavezuje da na tom putu istrajemo", kazali su oni.
Prema njihovim riječima, popis je ključno sredstvo za prikupljanje statističkih podataka koji će Crnoj Gori pomoći da kreira socijalne politike, definiše magistralne pravce ekonomskog razvoja zemlje, kao i da doprinese da zvanične politike u Crnoj Gori budu odraz faktičkog stanja.
"Ova statistička radnja pokazuje da je srpski jezik u Crnoj Gori i dalje većinski i shodno tome treba da bude i zvanični jezik", saopštili su Božović i Kaluđerović.
Podaci popisa treba da budu osnova za vođenje politika i strategija razvoja u svim sferama društvenog života i kreiranju politika razvoja Crne Gore i njenu integraciju u EU, izjavio je danas ministar finansija Novica Vuković.
"Sami podaci popisa će biti nemerljivog značaja za donošenje planova, strategije u krajnjem kreiranje politika koje su u nadležnosti i samog minstarstva. Podaci dobijeni iz popisa treba da budu osnova za vođenje politika i strategija razvoja u svim sferama društvenih života i kreiranju politika razvoja Crne Gore i najvažije, njenu integraciju u EU", rekao je Vujović na predstavljanju dela konačnih rezultata popisa stanovništva u Crnoj Gori.
On je poručio da veliku zahvalnost duguje premijeru Milojku Spajiću "koji je napravio ambijent da bi popis mogao da se sprovede", kao i Ministarstvu finansija i Upravi za statistiku.
"Podaci popisa treba da budu osnova za vođenje politika i stratregija razvoja u svim sferama društvenog života i kreiranju politika razvoja Crne Gore i njenu integraciju u EU. Ono što smo uspeli jeste da u potpunosti ispoštujemo preporuke Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija", rekao je Vuković.
Potpredsednik SNP Dragoslav Šćekić izjavio je da srpski jezik u Crnoj Gori mora biti službeni jezik.
"Očekujem da vlast na svim nivoima postupa u skladu sa realnom strukturom stanovništva i uvaži činjenicu da Srbi čine značajan segment ovog društva. Pošto Srpskim jezikom govori 269.307 stanovnika Crne Gore zalagaću se da Srpski jezik bude službeni jezik", istakao je on.
Tvrdi da ljudi koji govore srpskim jezikom najmanje što očekuju je da dobiju pravo da svuda govore, školuju se na svom jeziku.
"Učinićemo sve da se ispoštuje elementarna građanska prava svih građana pa tako u Srba", naveo je Šćekić.
Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić apelovao je danas na nadležne institucije i društveno političke činioce da u skladu sa rezultatima popisa stanovništva zajednički i odmah pokrenu proceduru normiranja srpskog jezika kao službenog.
„Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, potvrđeno je da je srpski jezik najzastupljeniji u našoj zemlji, kojim govori 43,18 odsto građana (269.307). Ovi rezultati potvrđuju ono što je već duže vreme prisutno u svakodnevnom životu građana, a to je da većinski deo stanovništva koristi srpski jezik kao svoj primarni jezik“, naveo je Milačić.
Istakao je da popis služi kao ključni instrument za kreiranje dugoročnih nacionalnih politika u različitim oblastima – od obrazovanja i kulture, do službene upotrebe jezika i drugih važnih društvenih aspekata.
„Kroz popis, koji se sprovodi na deset godina, dobijamo uvid u ključne promene i trendove unutar naše države, koji bi trebalo da se odraze i na javne politike. Najnoviji podaci ukazuju na kontinuirani rast broja građana koji se izjašnjavaju da govore srpskim jezikom, čime se potvrđuje dugogodišnji značaj srpskog jezika u našoj državi“, naveo je Milačić.
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je danas da je zadovoljan načinom na koji je sproveden popis stanovništva, čiji su rezultati predstavljeni danas u Podgorici.
Mandić je na početku skupštinskog zasedanja Monstatu na sprovođenju popisa i istakao da su neke slike dobre, a neke ne.
Posebno se osvrnuo na činjenicu da je devet crnogorskih opština u, kako je naveo, "dubokoj starosti", ali i na podatak da je 20 odsto građana mlađe od 20 godina.
"Poštovani građani, veoma sam zadovoljan da je popis protekao pošteno, da smo dobili rezultate onakvi kakvi jesu, jer je situacija u Crnoj Gori sada bolja nego što je bila ranije. Ovo je tema koja će obeležiti današnji dan", istakao je Mandić.
Prema konačnim rezultatima popisa stavnovništva u Crnoj Gori, sprovedenog krajem 2023. godine, 256.436 (41,12 odsto) lica izjasnilo kao kao Crnogorci, a 205.370 lica ili 32,93 odsto kao Srbi.
Bošnjaka je 58.956 ili 9,45 odsto, Albanaca 30.978 ili 4,97 odsto, dok su se 12.824 ili 2,06 odsto izjasnili kao i 10.162 ili 1,63 odsto kao Muslimani.
Kada je reč o verskoj strukturi, podaci pokazuju da je 443.394 lica ili 71,10 odsto stanovnika izjavilo da su pravoslavne vere, zatim 124.668 ili 19,99 odsto islamske vere, 20.408 ili 3,24 odsto katoličke, dok je 14.260 lica ili 2,29 odsto izjavilo da su ateisti.
Kada je o maternjem jeziku reč, 269.307 lica ili 43,18 odsto izjavilo je da im je srpski jezik maternji. Crnogorski je maternji za 215.299 lica ili 34,52 odsto. Bosanski jezik je maternji za 43.470 lica odnosno 6,97 odsto, Albanski je maternji za 32.725 lica ili 5,25 odsto
Crnogorska Uprava za statistiku (Monstat) predstaviće danas deo konačnih rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori, koji je nakon dve godine zakašnjenja sproveden krajem prošle godine.
Kako je najavljeno iz Monstata, na konferenciji za novinare biće predstavljeni rezultati stanovništva prema polu i starosti, državljanstvu, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, veri, maternjem jeziku i jeziku koji se uobičajeno govori.
Direktor Monstata, Miroslav Pejović, rekao je ranije da će narednih dana uslediti sukcesivno objavljivanje podataka o drugim karakteristikama stanovništva.
Građani su imali pravo i mogućnost da od 1. do 7. oktobra provere svoje podatke o etničko-kulturološkim karakteristikama prikupljenih popisom stanovništva, domaćinstava i stanova putem specijalnog softvera.
3. novembar 17:37
3. novembar 17:20
3. novembar 15:54
3. novembar 15:11
3. novembar 09:24
3. novembar 09:00
2. novembar 22:10
2. novembar 19:47
2. novembar 19:09
3. novembar 15:51
3. novembar 12:16
3. novembar 11:50
3. novembar 12:05
3. novembar 11:25
3. novembar 08:20
3. novembar 07:40
3. novembar 17:44
3. novembar 13:37
3. novembar 11:10