Dejan Vuk Stanković: Vučić pokušao da smiri situaciju, protest zloupotreba tragedije
6. novembar 16:53
4. novembar 2024 12:35
podeli vest
BANJALUKA - Protiv Kristijana Šmita u Nemačkoj je pokrenut postupak zbog kršenja ljudskih prava koji će, ukoliko pozitivno završi po apelanta, diskreditovati ovog nemačkog diplomatu, izjavio je danas profesor međunarodnog prava Dragan Dakić i istakao da bi samim tim bilo poništeno sve što je Šmit radio u prethdnom periodu.
Dakić je za Glas Srpske rekao da stoji iza ovog zahteva pokrenutog pred nemačkim Ombudsmanom za ljudska prava, koji se nalazi pri Bundestagu i bavi se preispitivanjem kršenja ljudskih prava od svojih državljana i diplomata, te dodao da postupak i dalje traje iako su prekršili sve predviđene rokove za donošenje odluke.
"Kako su me obavestili, do kašnjenja je došlo zbog kompleksnosti predmeta, zbog čega su odlučili da čitavu stvar odmah predaju na drugostepeno odlučivanje, odnosno o njoj će se izjasniti nemački Bundestag", naveo je Dakić.
U tužbenom zahtevu je, kaže, tražio da povuku Šmita iz BiH, a da pre toga ponište sva akta koje je doneo.
"Zatražio sam i da bude konstatovano da su moja ljudska prava bila ugrožena. Ako su ona bila ugrožena, onda su i svih ostalih koji žive u BiH. Videćemo šta će na kraju biti", rekao je Dakić.
Dakić je ocenio da Šmitvo slanje izveštaja o stanju u BiH Savetu bezbednosti UN predstavlja još jedan njegov pokušaj da se u očima međunarodne javnosti legitimiše kao visoki predstavnik, a kako bi odgovornost za svoje dosadašnje aktivnosti pripisao međunarodnoj zajednici, a ne državi BiH ili Nemačkoj.
"Јedan od tri načina da nešto bude pripisivo međunarodnoj zajednici, konkretno UN, jeste da prvo postoji mandat Saveta bezbednosti, što u njegovom slučaju nije ispunjeno. Drugi način je da redovno izveštava Savet bezbednosti UN, što Šmit pokušava da nadomesti. I treći da ovo telo verifikuje njegova akta. Od svih ovih elemenata Šmit pokušava iskoristiti ovaj drugi", naveo je Dakić.
Govoreći o pitanju imovine, on je istakao da imovina ne može biti sporna, jer pripada entitetima, kao i da centralizacija koja se pokušava sprovesti, a što podrazumeva da se i imovina prevede na zajednički nivo, nije u duhu, a ni po slovu Dejtonskog sporazuma.
"Ono što Šmit trenutno radi suprotno je međunarodnom pravu, nedozvoljeno i ništavno", naglasio je Dakić.
Ističe da je neozbiljno tvrditi da vlasti Republike Srpske "rade na secesionizmu" jer to "nije zasnovano na materijalnim aktima".
"Smatram da izveštaji o napretku BiH na evropskom putu, treba da budu utemeljeni na materijalnim dokazima o tome šta to naše vlasti rade. A smatram da rade mnogo na usklađivanju pravnog poretka Republike Srpske, odnosno BiH, sa pravnim tekovinama EU", ocenio je Dakić.
Govoreći o sudskom postupku koji se u Sudu BiH vodi protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Dakić kaže da je taj postupak pravni, ali u isto vreme i politički motivisan.
"On se trenutno vodi samo na domaćem nivou i presuda je odavno napisana. Da ima nekog prava do ovog postupka nikada ne bi ni došlo. To znači da pravo nije jedini okvir i motiv zbog kojeg se on vodi. Samim tim ograničavati ovu borbu, samo na ovu arenu, domaću, nije nikako dobro. Potrebno je pokrenuti postupke i pred međunarodnim sudovima", rekao je Dakić.
6. novembar 16:53
6. novembar 16:44
6. novembar 16:24
6. novembar 16:13
6. novembar 13:15
6. novembar 13:00
6. novembar 11:59
6. novembar 11:53
6. novembar 17:12
6. novembar 15:21
6. novembar 15:17
6. novembar 15:01
6. novembar 16:11
6. novembar 16:04
6. novembar 15:17
6. novembar 13:06
5. novembar 15:30
5. novembar 11:35
4. novembar 14:19
6. novembar 17:06
6. novembar 16:52
6. novembar 14:35