Gordana Siljanovska Davkova: Odnosi Srbije i Crne Gore nisu najbolji; EU je u dubokoj krizi, stara i umorna

PODGORICA - Zemljama regiona je potrebno pomirenje, bez otvaranja tema koje nas dele, jer je to frustrirajuće, izjavila je predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova i istakla da, ako do pomirenja ne dođe, ne može se očekivati ni razumevanje.

Siljanovska Davkova je to rekla u intervjuu za podgoričku Pobjedu u odgovoru na pitanje kako gleda na odnose u regionu, između Crne Gore i Srbije i ostalih suseda i istakla da će, kako kaže, ona biti ta koja će govoriti da zemlje regiona imaju puno zajedničkog.

Za odnose Srbije i Crne Gore kaže da nisu baš najbolji.

"Nisu baš najbolji. Ja to kažem i predsedniku (Aleksandru) Vučiću i predsedniku (Jakovu) Milatoviću. Da je to nemoguća situacija, da moramo zaboraviti nešto što nismo mi uradili, neki su drugi uradili, da je nama potrebno pomirenje, da ne smemo otvarati teme koje nas dele, jer je to frustrirajuće. Ako to ne uradimo, mi ne možemo očekivati razumevanje. Niko neće dozvoliti da mi naše probleme unesemo unutar Evropske unije. I zato mi moramo da radimo zajedno", navela Siljanovska Davkova i dodala:

"I zato ja kažem, da ja ću da budem Medeja, da ću da budem Pitija, objašnjavajući da imamo mnogo toga zajedničkog. Zato se ja ovde osećam dobro. Postoji neka toplina, ne znam da objasnim to osećanje, zato smo mi u umetnosti mnogo više od brojke, imamo mi i 'bright side' (svetlu stranu), i to stranci osećaju".

Na direktno pitanje da li primećuje pretnju srpske politike prema Crnoj Gori i "Vučićeve pretenzije i spremnost da se meša u stvari u Crnoj Gori", Siljanovska Davkova kaže da to sada ne vidi.

"Sada? Ne. Sada ne vidim. Sada ne vidim, a bilo je. Bilo je pretenzija u ratu, bilo je. Ne samo prema Crnoj Gori, prema Jugoslaviji. U stvari da, jedan od razloga za rat je to, ali mislim da nove generacije i u Srbiji i u Crnoj Gori to ne vide tako", jasna je predsednica Severne Makedonije.

Ističe da svaka nacija ima pravo, između ostalog i na svoj jezik.

"Jel tako? Možda su razlike ne tako velike, ali to se odnosi i na puno drugih jezika. Hoću reći da ne postoji ta barijera između vas, da se možete lako razumeti. I ja mislim da to treba prevazići", istakla je.

Govoreći o proširenju Evropske unije 2028. godine, Siljanovska Davkova ističe da je Unija u dubokoj krizi, a da su stvari u svetu sada drugačije, jer svet je multipolaran.

"Evropska unija je u krizi. Dubokoj. Kao što je i svet. Znači, čini mi se da su evropski političari svesni da je šira Evropska unija kompetitivnija na pluralnoj sceni, a na toj pluralnoj sceni ima novih igrača, neočekivanih – Kina, Japan, Indija, Brazil, znači, čije poteze ne možete uvek predvideti", navela je makedonska predsednica.

Pojašnjava da što je EU kompetitivnija, to je stabilnija.

"Ako su sve države unutar Unije, i ratovi će biti izbegnuti. Prevencija problema ratova je bila inspiracija za Founding Fathers. To je bilo nikad više rata, više kantijanizma i vilsonizma nego makijavelizma i tusiditizma. To je bila ideja. Zbog toga je prva zajednica bila zajednica uglja i čelika. Znači, interes je dvosmeran . A Zapadni Balkan uopšte nije problem za evropski apsorpcioni kapacitet. Zamislite Ukrajinu", navela je Siljanovska Davkova i dodala:

"Znači, to je garancija za trajni mir, to je deo Evrope, istorijski, kulturno i geografski. Vi ne možete zaboraviti geografiju. Da, Zapadni Balkan je smešana sintagma periferija. Ali je bliže Evropi nego Moldavija i Ukrajina. I treba staviti tačku na tu filozofiju štapa i šargarepe. To nije filozofija, znači interes je i evropski. Zato politika proširenja u ovom momentu dobija na težini. I zato čini mi se, da Crna Gora može da bude primer, da ono što je nedostajalo EU od 1993. godine, posle Samita u Solunu, sada ođednom izgleda kao da zajedno koračamo. To nije slučajno, to je i pragmatični pristup i pristup osvešćivanja".

Ukazala je da Balkan ima i jednu drugu stranu, svetlu stranu i misli da, je Evropa stara i umorna.

"Mislim da je Evropa stara. Evropa je umorna. Evropi treba novi materijal. To je tako. I čini mi se da je logično da postane svesna da smo i mi tu, na periferiji periferije, a da stvarno, osobito sa multikulturalizmom, možemo pridoneti boljem razumevanju drugih", pojasnila je Davkova, koja je prošle sedmice bila u poseti Crnoj Gori.

 

 .