Šmit posle sednice Saveta za implementaciju mira ponovo najavio raspravu o državnoj imovini BiH

SARAJEVO  - Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika, izjavio je danas da je Savet za implementaciju mira (PIK) u BiH dao "snažnu podršku" pitanju državne imovine.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je jasnog stava da državna imovina BiH ne postoji.

"Imao sam utisak da neki ljudi samo čekaju da visoki predstavnik nametne odluku. Moram vas razočarati, ne želimo nametati pravila već pozivamo parlament da, uz našu pomoć i pripremu, radi na donošenju državnog zakona kojim će se regulirati pitanje državne imovine", rekao je Šmit na konferenciji za medije u Sarajevu.

Kako prenose federalni mediji, Šmit je rekao da je to važno za investicije u BiH i pozvao parlament, uključujući, kako je naveo, i one koji imaju drugačije mišljenje da ipak sednu zajedno i razgovaraju o ovoj temi.

Govoreći o državnoj imovini i zaštiti teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, Šmit je rekao da PIK ima tesnu saradnju sa EU s namerom da ta saradnja bude nastavljena na putu BiH ka evropskim integracijama.

"Jasno smo rekli u toku naših razgovora da je teritorijalni integritet izuzetno važan i neprihvatljivi su bilo kakvi scenariji secesije. Na taj način se ugrožavaju i dovode u pitanje institucije BiH, na štetu svih građana, bez obzira gde žive. Mislim da su članice PIK i diplomatske misije još jednom ponovile da će pomoći u nalaženju rešenja za državnu imovinu. Proaktivno ćemo nastaviti delovati uskoro jer je to važno pitanje, u kontekstu investicija. Put koji je pred nama je prepun izazova, ali ja sam optimista i verujem da BiH ima dobro šansu za EU integracije", rekao je Šmit.

Međutim, i profesor Ustavnog prava iz Republike Srpske Siniša Karan je više puta do sada upozoravao da je Ustavom BiH određeno da državna imovina spada u nadležnost entiteta, a među nabrojanim pitanjima koja spadaju u nadležnost institucija BiH ne nalazi se nijedno koje ukazuje na nadležnost nad "državnom imovinom".

Imovina koja se nalazi na području Republike Srpske, bila pokretna ili nepokretna, pripada Republici Srpskoj. I samo Srpska može njome da raspolaže, ukazao je Karan i istakao da to piše u Dejtonskom sporazumu, ali da bez obzira na jasne odrednice, uporno traju pokušaji da se od Srpske oduzme ono što joj pripada i konstantno se ponavlja priča o državnoj imovini BiH, iako se ona u čuvenom dokumentu iz 1995, kojim je zaustavljen rat, i ne spominje.

Karan je istakao da je "naopaka ideja o otimanju imovine potekla od Kancelarije visokog predstavnika u BiH, podržao ju je Ustavni sud, a sve sa ciljem da se Srpskoj 'vežu ruke', oduzme finansijska sposobnost, otme imovina kao jedno od glavnih obeležja državnosti i nezavisnosti i tako trasira put za njeno ukidanje i svođenje na ljušturu".

 "U praksi bi to značilo da sva prirodna bogatstva - šume, reke, rudnici, putevi čija je vrednost neprocenjiva, pripadnu Sarajevu i ono bi njima gazdovalo - prodavalo, davalo koncesije, određivalo gde može šta da se gradi...", precizirao je u više navrata Karan.

Inače, pitanje državne imovine u BiH je dodatno podgrejana posle održavanja Svesrpskog sabora na kojem je doneta Deklaracija koja predviđa jedinstvo Srba i insistira na sprovođenju izvornog teksta "Dejtona", a ne proizvoljnim tumačenjima.

Priču o "državnoj imovini BiH" započeo je još 2005. tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun, koji je nametnuo Zakon o zabrani raspolaganja, kako je tada napisao, "državnom imovinom BiH". Ešdaun je poručio da ova odluka važi dok se ne usvoji Zakon o raspolaganju državnom imovinom BiH na nivou BiH, a kojim bi se utvrdilo koja imovina pripada entitetima a koja centralnoj vlasti. Ovaj zakon nikada nije usvojen u institucijama BiH.