Hrvatska: Rezolucija o Jasenovcu neprihvaljiva, neprimerena i nepotrebna

ZAGREB - Hrvatska smatra neprihvatljivim, neprimerenim i nepotrebnim donošenje rezolucije čija namera nije izgradnja kulture sećanja i pomirenja, već instrumentalizacija sećanja na žrtve Jasenovca radi kratkoročnih političkih ciljeva inicijatora ove rezolucije, saopštilo je večeras Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske (MVEP) nakon što je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i logorima Dahau i Mauthauzenu.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova u saopštenju izražava žaljenje što je Crna Gora, kako navodi, odlučila da zanemari pozive Hrvatske da ne politizuje žrtve Jasenovca i ne povlači poteze koji bi se na negativan način mogli odraziti na bilateralne odnose i evropski put Crne Gore.

Za usvajanje rezolucije glasao je 41 poslanik, jedan je bio protiv, a uzdržanih nije bilo.

"Pošto se Crna Gora stavila u položaj koji Hrvatska ne može da tumači dobrosusedskim i suprotan je namerama razvoja prijateljskih odnosa, Republika Hrvatska zadržava pravo da reaguje na odgovarajući način", navodi se u saopštenju, u kome nije navedeno koje će poteze službeni Zagreb povući, prenela je Hina. 

Hrvatsko Ministarstvo ocenjuje da je nesumnjivo da je motiv za njeno donošenje sadržan u činjenici da je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija inicirana rezolucija o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici, koja je usvojena 23. maja 2024.

Ovaj čin ne možemo smatrati dobronamernim, navelo je hrvatsko Ministarstvo

"Iz navedenog jasno proizlazi da je rezolucija o Jasenovcu doneta da bi se obezvredila i relativizovala rezolucija UN o genocidu u Srebrenici, koji je utvrđen nizom presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i u presudi Međunarodnog suda od 26. februara 2007.", navodi MVEP.

Hrvatska očekuje da će Crna Gora prioritetno pristupiti rešavanju pitanja utvrđivanja odgovornosti za "zločine koje su državljani Crne Gore izvršili tokom agresije na Hrvatsku 90-ih godina, što naročito uključuje i one počinjene prilikom napada na Dubrovnik koji je započeo 1. oktobra 1991. i opsade grada koja je trajala do maja 1992, kao i zločine počinjene nad hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, uključujući u logoru Morinj u kojem je bilo zatočeno više od 350 hrvatskih državljana od septembra 1991. do avgusta 1992. i pitanje pravednih naknada za sve bivše logoraše", naglasio je MVEP. 

Službeni Zagreb je i uoči stavljanja rezolucije u proceduru upozorio da ona može značajno usporiti put Crne Gore u EU, navela je Hina.