Konferencija o "Oluji": Hrvatska nije spremna da temu nestalih stavi na dnevni red

BEOGRAD - Hrvatska nije spremna da jednu elementarnu civilizacijsku i humanitarnu temu stavi na dnevni red i da razgovara o nestalim osobama, već opstruiše taj proces, a porodice imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima i ko je odgovoran za zločin, poručeno je na konferenciji u Beogradu "Nemamo pravo na zaborav - 29 godina od pogroma Srpskog naroda u "Oluji".

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da najveći deo nestalih u akciji Oluja čine civili i da se 580 osoba vodi kao nestalo.

"Ekshumirano je 1.050 tela u neko vreme kada smo sarađivali sa hrvatskom stranom i imamo nekih 350 tela koja nisu identifikovana, ekshumirana, a vezana su za upravo ovu akciju. I to sve sada govori o tome da mi znamo kako i šta treba. I radili smo. I bez obzira na sve probleme koje smo imali sa hrvatskom stranom i sa mnogo neslaganja, ali mi smo bili prisutni na terenu", rekao je Odalović.

On je naveo da je očigledno da hrvatska strana nije spremna da se suoči sa počinjenim zločinom i da jednu elementarnu civilizacijsku i humanitarnu temu stavi na dnevni red i da razgovara o nestalim osobama.

"Već dve godine nismo nijednom pozvani ni na jednu lokaciju. Neke lokacije u Hrvatskoj su poznate i verifikovane davnih godina. Još 31 telo sa tih lokacija nije ekshumirano, mrtvačnice u Hrvatskoj su pune tela za koje ne znamo kome pripadaju. Niti možemo da odemo na lokaciju, niti se postupa po našim zahtevima, niti možemo da uđemo u mrtvačnicu", rekao je Odalović.

Dodao je da je za srpski narod reč o velikom zločinu i stradanju, ali da hrvatska strana ima drugačiji odnos prema tome.

Predsednica Udruženja porodica "Suza" Dragana Đukić rekla je da se navršilo 29 godina od pogroma Srba u Hrvatskoj, a da u regionu postoje različiti pogledi na događaje iz 90-ih, koji utiču na nespremnost za suočavanje sa prošlošću i ne doprinose pomirenju, a posebno bržem rešavanju sudbina nestalih osoba.

"U Hrvatskoj se slavi takozvana 'pobjeda' povodom proterivanja 250.000 Krajišnika sa ognjišta, gde su vekovima živeli, a mi tugujemo. Iz godine u godinu sve manje identifikovanih lica, dakle sve manje rezultata. U Hrvatskoj na institutima za sudsku medicinu i dalje se nalaze posmrtni ostaci oko 900 tela za koje se godinama ne vrši identifikacija", ukazala je Đukić.

Zamenik komesara za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Velimirović rekla je da komesarijat već 32 godine posvećeno rešava probleme i nevolje izbegličke populacije.

Ona je istakla i da je komesarijat prošle godine obezbedio podršku za 1.673 porodice koje su došle iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Navela je da je obezbeđeno i 1.287 stambenih rešenja, građevinski materijal, stambene jedinice, montažne kuće, a ekonomski je osnaženo 368 porodica da započnu svoj posao.

"Međutim, ono što mi svake godine kontinuirano radimo i najviše možda možemo da doprinesemo očuvanju sećanja i eventualno nekim drugim aktivnostima u ovoj oblasti jeste podrška organizacijama civilnog društva, odnosno udruženjima građana", rekla je ona.

Politikolog Ognjen Gogić rekao je da za razliku od drugih naroda, koji mogu da kažu da su njihove žrtve dočekale neku pravdu jer postoje sudske presude, za srpske žrtve ne postoji pravda, pošto za akciju "Oluja" ne postoji presuda ni za jedno ubistvo.

"A nije tačno da se toliko nije moglo ustanoviti šta se desilo i da se toliko baš nije moglo ustanoviti ko je na koji način stradao. Tako da se radi zapravo o tome da nije bilo političke volje i da nije bilo političkog interesa da se na tome istrajava pre svega u međunarodnoj zajednici koja je sa druge strane imala puno volje da se bavi zločinima koje su izvršene na nekim drugim narodima", rekao je on.

U Hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" koja je započela 4. avgusta 1995. godine masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.