Pevačica Zejna kuma ovogodišnjeg Beograd Prajda

BEOGRAD - Nedelja Prajda održaće se od 2. do 8. septembra u Beogradu, a kuma ovogodišnjeg Beograd Prajda biće pevačica Zejna Murkić, najavili su danas organizatori na konferenciji u Mediji centru.

Zejna je kazala da se nalazi među ljudima koji se bore za normalne stvari.

"Osećam se svojom među svojima. Prenosimo neku lepu energiju i nešto što je meni apsolutno normalno", rekla je Zejna.

Istakla je da poziv da bude kuma Prajda bio izenanđenje.

Direktor Beograd Prajda Goran Miletić izjavio je da će tokom Nedelje Prajda otvaranje velikog broja prestava, izložbi, debata, i razgovora posvećenih ljudskim pravima, kao i žurki.

"Sve ovo je važno ne samo za LGBT zajednicu nego i za sve građane Beograda i Srbije", naveo je Miletić.

On je precizirao da će šetnja u okviru Prajda biti 7. septembra od 16 časova, iz parka Manjež, Nemanjinom ulicom do Vlade Srbije, zatim ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Skupštine Srbije, te nazad u park Manjež gde će biti održani koncerti.
"Prošle godine napravili smo iskorak u odnosu na sve prethodne godine, bilo je mirnije i opuštenije", rekao Miletić i dodao da je bilo više ljudi.

On očekuje da i ove godine šetnja protekne jednako mirno i opušteno.

"Nemamo nijedan razlog da verujemo da neće biti tako, sada dve nedelje pre početka Nedelje ponosa", naveo je Miletić.

Ove godine Beograd Prajd se održava pod sloganom "Ponos su ljudi".

Među osam zahteva ovogodišnjeg Prajda jesu da se usvoji Zakon o istopolnim zajednicama i brza i adekvatna reakcija državnih organa ali i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT zajednici.

Takođe se traži i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Zahteva se i usvajanje Zakona o rodnom identitetu i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe, eksplicitno prepoznavanje LGBT u lokalnim akcionim planovima, kao jednu od posebno osetljivih društvenih populacija, obrazovanje i edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, kao i esplatna i lako dostupna preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa.

Traži se i da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da po hitnom postupku izvrši standardizaciju usluge Terenski saradnik.

Ana Petrović isped udruženja "Da se zna" rela je da Zakon o istopolnim zajednicama nije najbitniji zahtev ali da jeste prvi uslov da bi LGBT populacija imala poruku i da bi građanima bilo jasno da su svi jednaki.

"Zakon o rodnom identitetu je možda i bitniji. Bez jedinstvenog zakona o rodnom identitetu mi i dalje učestvujemo u diskriminativnoj politici prema trans i rodno nebinarnim osobama, koje moraju takođe da se snalaze kroz raznorazne procedure, provode kroz raznorazne zakonske nepravilnosti, prisile i to se posebno odnosi na medicinsku tranziciju", navela je ona.

Petrović je kazala da je situacija o bezbednosti LGBT zajednice znatno gora nego prošle godine, navodeći da se to ne vidi samo po broju slučajeva koji su prijavljeni i koje je evidentiralo udruženje Da se zna, već i po načinu na koji su napadi izvršeni i po mestima gde se dešavaju.

"Mi smo se vratili sigurno tri koraka unazad u jedan momenat za koji smo mislili da se više nikada neće desiti, a to je nebezbednost na ulicama, u svakodnevnom životu", kazala je ona.

Ona je istakla da je u prošloj godini evidentirano 85 slučajeva nasilja prema pripadnicima LGBT populacije, a godinu pre toga, kada je u Beogradu održan Europrajd, evidentirano je čak 94.

"Uvek je, gotovo pola od toga, motivisano nasiljem, to je homofobijom i transfobijom, ti napadi su direktni fizički napadi sa teškim telesnim posledicama. Ove godine smo imali i možda najteži slučaj policijske brutalnosti, iako imamo i slučaj iz 2022. godine ispred Palate Albanija, ali i ovaj slučaj iz februara ove godine je svakako najteži slučaj policijske brutalnosti koji je učinjen u privatnom prostoru, koji je bio invazivan i nepravilan od samog početka", rekla je Petrović.

Kuma ovogodišnjeg Prajda, Zejna je zaključila konferenciju ocenjujući da su zahtevi Prajda osnovna ljudska prava, a da su zakoni potrebni.