Nebojša Obrknežev: Litijum doprinosi svim aspektima ekonomije, poljoprivreda može da se odvija

BEOGRAD - Magistar naftno-gasnog inženjerstva Nebojša Obrknežev izjavio je danas, govoreći o otvaranju rudnika litijuma u britanskoj regiji Kornvol, da se već mnoge evropske zemlje kao što su Nemačka, Finska, Velika Britanija uveliko pripremaju za eksploataciju litijuma, zbog čega smatra da bi i u Srbiji trebalo da se krene sa tim, zato što litijum doprinosi svim mogućim aspektima ekonomije.

Kako je objasnio za Tanjug, u Kornvolu je nakon osam godina počelo sa radom demonstraciono postrojenje za preradu litijuma koje se pušta u rad kako bi se proverilo na koji način i da li funkcioniše perada rude litijuma.

"Mi tamo govorimo o ekploataciji litijuma ne samo iz geotermalnih voda, već i iz samih stena. Što se tiče same vrste stene, možemo je porediti između tvrde i meke, kod nas se nalazi meka stena, ekstrakcija je veoma različita. U Nemačkoj je tvrda stena, sumporna kiselina mora biti mnogo koncentrovanija i koristi se na više stepeni, dok je kod nas na 90 stepeni gde nema isparenja", naveo je on.

Na pitanje koliko su Britanci upoznati sa ovim projektom, da li je postojala javna rasprava i da li realizacija projekta uznemirava stanovnike Velike Britanije, Obrknežev je rekao da se javna rasprava vodi u svakoj zemlji, jer su zakoni tako regulisani i istakao da su zakoni u Srbiji u velikoj meri usklađeni sa evropskim zakonima.

"Čitajući britanske medije, oni su nekoliko godina intenzivno pratili razvoj samog tog projekta. Što se tiče samog stanovništva, nema nikakvih pobuna u samoj toj regiji jer je to regija koja je bila veoma siromašna zato što je bilo stopirano rudarstvo, a sada doživljava procvat", istakao je on.

Obrknežev dodaje da eksploatacija iz geotermalnih voda može biti mnogo opasnija nego iz podzemnog rudnika, jer tu postoji cirkulaciono kretanje rudničkih podzemnih voda ka površini i vraćanje istih unutar zemlje.

Komentarišući razliku između tehnologije prerade jadarita, koja bi bila uspostavljena u Srbiji i tehnologije koja se koristi u svetu za eksploataciju litijuma, Obrknežev je rekao da kompanija Rio Tinto ima tehnologiju vađenja bora u SAD u Kaliforniji, i tehnologiju vađenja litijuma u Australiji.

Kako je naveo, kompanija Rio Tinto je spojila i jednu i drugu vrstu tehnologije da bi se dobilo takvo procesno postrojenje koje bi omogućilo da se vadi i jedna i druga sirovina iz rude jadarit, koji u sebi sadrži i bor i litijum i natrijum sulfat.

"Pre dve nedelje se našao novi mineral koji se naziva rubinit na prostoru Rusije, koji je kosmičkog porekla. Možda baš u ovom momentu se pronalazi neka nova ruda i čim pronađete neku novu rudu koja u sebi sadrži određene elemente, gde svako područje ima svoju mineralizaciju tokom geološkog perioda nastajanja, različite tehnologije luže iste elemente ali na drugačije načine u zavisnosti od same stene", objasnio je on.

Iako poljoprivreda ne bi mogla da se odvija baš na površini od 220 hektara koju bi zauzeo potencijalni rudnik, Obrknežev kaže da će poljopivreda moći da se bez ikakvih problema odvija u neposrednoj blizini rudnika.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević izjavio je da su sve sumnje koje pokazuju da nema suživota između rudnika litijuma u dolini Jadra i poljoprivredne proizvodnje netačne i izmišljene i dodao da desetine drugih rudnika pokazuju da je moguće da se istovremeno odvija poljoprivreda i da radi rudnik.

"Razilaženje u mišljenjima, pristupu, celoj ovoj propagandi i antipropagandi je rezultiralo da ljudi počinju da se boje za svoju egzistenciju. Potrebno je razumevanje, znanje i verovanje. Ne vidim razlog da se ne veruje ljudima koji se celi život bave rudarstvom i preradom mineralnih sirovina, a da se veruje ljudima koji nikad u životu nisu videli rudnik i držali neku rudu", poručio je on za Tanjug.

Knežević kaže da u tom delu Srbije, gde bi se nalazio rudnik, poljoprivreda ekstenzivna, da je dosta teško živeti samo od poljoprivredne proizvodnje i da vrlo malo ljudi tamo živi samo od toga.

Na pitanje koliko je velika razlika u tehnologiji prerade jadarita, koja bi bila uspostavljena u Srbiji, od tehnologije koja se koristi u svetu za eksploataciju litijuma iz stena i kontinentalnih slanih rastvora, profesor je istakao da nema nikakvih sličnosti između dobijanja litijuma iz toplih rastvora i iz čvrste stene.

Kada je reč o eksploataciji u rudarskim pripremama za dobijanje litijuma, Knežević kaže da tu nema velike razlike između te dve tehnologije.

"U zatrovanoj atmosferi vrlo je lako napraviti podelu. Mislim da to nije dobro i da bi trebalo da se spusti lopta i da se krene u prave tehničke razgovore, iz kojih će izaći i ekološki i politički razgovori. Ostaje nada da ćemo to u dogledno vreme završiti, odnosno da će doći do pomirenja stavova koji nisu ni približno jednaki", izjavio je profesor.

Prema njegovim rečima, jedna strana se trudi da što je više moguće izmisli teorije zavere, dok druga strana pokušava da se iznoseći istinu, približi prvoj strani.