Performansom "Obustavi rad" obeležen Međunarodni dan nege i podrške

BEOGRAD - Međunarodni dan nege i podrške danas je obeležen u Knez Mihailovoj ulici performansom "Obustavi rad" kojim je simbolično prikazano da žene, sem redovnih obaveza na poslu, obavljaju i veliki broj neplaćenih poslova u domaćinstvu.

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura izjavila je tom prilikom da u nezi dominantno učestvuju žene i da treba podichi svest o tome koliko je potrebno da se taj rad podeli.

"Naša ideja nije da podižemo štrajk i da unižavamo naše muškarce, već da podignemo svest o tome koliko je neophodno da se neplaćeni kućni rad deli s obzirom na to da žene, koje podjednako učestvuju na tržištu rada kao i muškarci, imaju još jedan dodatni posao u domaćinstvu", rekla je Macura.

Ona je dodala da je sigurna da su svi svesni da je rad u domaćinstvu dominantno na plećima žena i da je zato ideja da žene barem na jedan dan obustave taj rad i tako pokažu neposrednom okruženju koliko je veliki njihov učinak.

Macura je poručila da se žene u gradu i žene u ruralnim sredinama podjednako bave neplaćenim poslovima vezanim za domaćinstvo, ali da su žene u ruralnim sredinama više opterećene ovakvom vrstom rada.

"U gradskim sredinama se svest pomera sa tačke na kojoj nije bilo pomaka, dok žene koje žive u ruralnim sredinama često žive i u mnogoljudnijim zajednicama, pa to znači da se bave, ne samo brigom o deci i domaćinstvu, već i o drugim članovima porodice. Potrebno je da makar jedan dan kažemo hvala za sve ono što žene čine i da osvestimo zajednicu da prepozna ovaj rad i da aktivno učestvujemo u podeli obaveza koje podrazumevaju brigu o deci, brigu o domaćinstvu i o drugim članovima domaćinstva", rekla je ministarka.

Macura je istakla da je neophodno da se radi na kvalitetnijim odnosima među partnerima, jer to utiče i na budućnost dece, kao i da su istraživanja pokazala da je u društvima u kojima postoji ravnomerna podela kućnih poslova i visok nivo međuljudskih odnosa sklonost ka nasilju manja.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mort je istakla da UN odaju počast i uvažavanje milionima žena koje pružaju podršku u Srbiji i širom sveta, kao i da je njihov doprinos u društvu često neprepoznat.

"Briga je skoro kao i svaka usluga. I ona predstavlja osnov svih onih društava i velikih ekonomija koje se šire. Ona pruža podršku pojedincima, jača porodice i obogaćuje naše zajednice. Mi i dalje moramo da se suočavamo sa značajnim nejednakostima. Suštinski, udeo upravo ovakvog rada i dalje ostaje neplaćen i dalje je na plećima žena i devojčica", rekla je ona.

Mort je rekla da na globalnom nivou žene čine 75 odsto onih koji pružaju podršku i za to nisu plaćene.

"Tri puta više se žene bave ovakvim poslovima u odnosu na muškarce. Upravo ova nejednaka raspodela ograničava mogućnost žena da učestvuju na tržištu rada, da napreduju u svojim karijerama i da finansijski postanu nezavisne, što duboko utiče na njihove živote, na njihove porodice i na njihove zajednice", poručila je Mort.

Šefica odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Švedske u Srbiji An-Šarlot Malm rekla je da raspodela neplaćenog rada i dalje nastavlja da bude jedan od ključnih problema na putu ostvarivanja rodne ravnopravnosti.

"Problemi su prisutni i na globalnom nivou, ali i dalje nisu jednako rešeni kada su u pitanju ekonomski nerazvijene zemlje. U Srbiji kao i u Švedskoj, žene i dalje nose najveći deo kućnih poslova i brinu za svoje članove porodice.

Od suštinskog je značaja da se podigne svesti i da se osigura da će podjednako deliti poslove i muškarci i žene u svim životnim aspektima, uključujući i neplaćeni rad", rekla je ona i dodala da Ambasada Švedske konstantno pruža podršku Srbiji kada je ova tema u pitanju.

Direktorka Kancelarija UN za rodno ravnopravnost i osnaživanje žena Milana Rikanović je rekla da i u Srbiji, kao i svuda u svetu, žene imaju mnogo veći udeo u neplaćenom kućnom radu.

"Mnoge žene nikada ne stignu na tržište rada, a kada stignu i izađu na tržište rada, one se suočavaju sa nemogućnostima da usklade svoj porodični i poslovni život. Često se susrećemo sa tim da moramo da brinemo o deci, roditeljima, osobama sa invaliditetom koji su članovi naše porodice", istakla je Rikanović.

Dodala je da vrednost koja se stvori iznosi 21,5 odsto BDP-a Srbije i da to govori da se velika vrednost stvara u ovoj neformalnoj i neplaćenoj sferi.

Rikanović je istakla da je potrebno voditi borbu za više vrtića, škola, domova za stare i boravke za lica sa invaliditetom jer kada te institucije ne postoje, žene na sebe preuzimaju te obaveze.

"Mi moramo da se borimo za više vrtića, više domova za stare, više dnevnih boravaka za osobe sa invaliditetom i različite druge vrste usluga koje olakšavaju neplaćeni rad. Moramo da radimo sa kompanijama da omoguće i ženama i muškarcima da usklade svoj porodični i profesionalni život", poručila je ona.

Rikanović je rekla da žene trenutno dnevno rade četiri sata duže od muškaraca i da je cilj današnjeg performansa "Obustavi rad" da se ukaže na to teret neplaćenih poslova, koji je društvu nevidljiv, uglavnom pada na žene, kao i da se skrene pažnja na to da se stvara vrednost u neplaćenom sektoru, da neko taj posao obavlja i da je potrebno da svi raspodele taj posao među sobom da bi se stvorilo pravednije društvo.