Bjelajac: Potreban nam je u školama i spomen čas o značaju Dana primirja

BEOGRAD - Naučni savetnik i direktor Instituta za noviju istoriju Srbije Mile Bjelajac ocenio je danas da bi za negovanje kolektivne kulture sećanja na 11. novembar - Dan primirja i ogromne žrtve koje je podneo srpski narod u Prvom svetskom ratu, bilo veoma značajno da se u školama održava i spomen čas.

"Upravo taj Prvi svetski rat, ta velika epopeja jeste i treba da ostane deo naše istorijske svesti na što ćemo da budemo uvek ponosni, kao što su te generacije iz Prvog svetskog rata bile nošene idejom da ne osramote pretke koji su stvarali Srbiju u 19. veku, to ih je nosilo da budu dostojni", rekao je Bjelajac za Tanjug.

Kaže da nas ništa ne košta da u školama, ma kako bila skraćena nastava istorije, pa čak i na fakultetima, gde se smanjio fond časova za savremenu istoriju, uvede razredni čas na kojem će biti reči o značaju Dana primirja, kao što je nekada postojao i u francuskim školama i u Velikoj Britaniji.

"Da se u školama na svim nivoima održi razredni čas, da bude ispredavano zbog čega se obeležava Dan primirja kao nacionalni praznik", rekao je Bjelajac na pitanje da li ljudi, posebno mlade generacije danas znaju šta obeležavamo 11. novembra i koliko je važno da očuvamo kolektivnu kulturu sećanja.

Ako je, kako kaže, mogao da postoji srpski dan u francuskim školama tokom Prvog svetskog rata, u Velikoj Britaniji tamo gde su bile naše izbeglice po školama, "možemo i mi da napravimo i održavamo spomen čas u narednim godinama". Rekao je da je važno da se držimo tradicije i da poštujemo ono što su generacije uradile za nas.

Prema oceni Bjelajca, imajući u vidu da je u modi reinterpretacija Prvog svetskog rata u smislu da je to bio nepotreban rat, da smo svi jednako stradali, trebalo bi najviše istaći potrebu, da se ne doživi kao rat koji nije imao uzor čime se obesmišljava konačni rezultat rata - pobeda saveznika u kojoj je učestvovala Srbija.

Kaže da je osnovno pitanje i da to treba da se zna, šta bi se desilo da je druga strana pobedila u tom Prvom svetskom ratu i da je strana na kojoj smo bili i mi, bila gubitnička.

"Imali bismo mir, možda gori od onoga koji je potpisan u Versaju 1871", kazao je on.

Smatra da bi, u skladu sa planovima krojenim za ostatak Srbije, ona bila raskomadana, podeljena između Bugarske, Albanije, same Austro-Ugarske.

"Srpsko stanovništvo na istoku Bosne i Hercegovine bilo bi raseljeno. Napravljen bi bio kordon između srpske ili slovenske mase na istoku i one u Austro-Ugarskoj. To su bili planovi i to je pobeđeno 1918. godine", rekao je on i dodao da pobeda nije došla za jedan dan već se stvarala četiri godine.

Naglašava da je srpsko rame, saveznička pomoć, savezničko stradanje na zapadnom i istočnom frontu i na kraju ulazak Amerike u rat, pripomoglo da se nemački imperijalizam slomi.

Mir nije očuvan i 1938/1939. godine ponovo vidimo isti projekat iz 1914. godine kako maršira kroz Evropu i širom sveta, podseća on i dodaje da je ponovo trebalo da padne oko 50 miliona ljudi da se uspostavi mir koji je trajao do 1990-ih godina.

Srpski čovek u Prvom svetskom ratu nije kalkulisao sa potrebom da brani zemlju, naglasio je on.

Kaže da je potrebno poštovati sve žrtve, ne samo iz Prvog svetskog rata, već i iz drugog kao i one iz 1991. i 1999. godine.

"I ako to ne poštujemo, kako možemo da apelujemo i ohrabrimo one koji sutra treba ponovno u nekoj neizvesnoj situaciji da stanu na branik otadžbine, ili da su aktivni oficiri, i aktivna vojska, i rezervisti", rekao je on.

Kaže da u Srbiji treba da se slavi i 11. novembar i 13. i to upravo na Kalemegdanu gde je potpisano poslednje primirje u Prvom svjetskom.

Podseća da je na Solunskom frontu prelomljen prvi svetski rat, dok se u doktrini kaže da je rešenje rata palo na pomoćnom frontu.

"Ni Nemci, ni Austrougari, ni Bugari nisu očekivali da je tu moguć strateški proboj, naročito ne na tim planinama", kazao je Bjelajac.

"Dakle, tamo gde je rat počeo, a mi smo bili prva žrtva, kao i Luksemburg i Belgija, čast je predata srpskoj vojsci da bude ta koja će i završiti rat", kazao je on.